Izvor: Večernje novosti, 17.Nov.2012, 22:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Imovina SFRJ: Podeli kraja nema

PROŠLO je 11 godina otkako je potpisan Sporazum o sukcesiji bivše SFRJ (zaključen u Beču 29. juna 2001), odnosno osam od kada ga je i poslednja država - Hrvatska, ratifikovala (2004). Međutim, "ostavinskoj raspravi" u kojoj se deli imovina preminule Juge kraj nije ni na vidiku.Na to nas je podsetila nedavna odluka Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, koji je presudio u korist tri državljana BiH, a protiv Srbije i Slovenije, kada je u pitanju stara devizna štednja. Uprkos tome što >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << sud konstatuje da je to pitanje koje bi trebalo da se reši kroz sukcesiju, ipak je dosudio da Slovenija i Srbija moraju da isplate sve štediše Investbanke i Ljubljanske banke iz drugih republika.Niko nema ni najblažu predstavu koliko takvih štediša ima, a procene su da Investbanka građanima van Srbije duguje 87,6 miliona evra, što bi sa kamatama moglo da "dogura" do 200 miliona. Naravno, Srbija će na ovu odluku uložiti žalbu.ZAJEDNIČKI PRODAJU IMOVINU DRŽAVE sukcesori uspele su da se dogovore i da zajednički prodaju objekte za koje nijedna od njih nije zainteresovana: objekat Misije pri UN i rezidencijalni stan u Njujorku, bivšu ambasadu i rezidenciju u Bernu, bivše ambasade u Bonu i Velingtonu, kao i zemljište u Bejrutu. Dobijeni novac, preciziraju u MSP, biće podeljen po kvotama određenim Sporazumom o sukcesiji. Od sve ove imovine najvredniji je stan u Njujorku, na Menhetnu, na Park aveniji 713, čija je vrednost, po nekim procenama, 20 miliona dolara. Srbija, Slovenija, Hrvatska i BiH vodile su spor oko tog stana od 1992, da bi posle tri godine američki sud presudio da je to političko, a ne pravno pitanje. Održavanje stana od tada je plaćala naša zemlja, 12.300 dolara mesečno, a novac bi trebalo da joj bude nadoknađen iz prodaje.- Ta presuda je politička, a problem stare devizne štednje neopravdano je istrgnut iz sukcesije - kaže za "Novosti" Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka, koji je i sam učestvovao u radu Komiteta za podelu aktive i pasive nekadašnje SFRJ.Pitanje vraćanja stare devizne štednje kada je centrala banke bila u jednoj, a ekspoziture u kojoj su građani štedeli u drugoj republici, vuče se još od bečkih pregovora. Dok su Bosanci i Makedonci tražili da štednju vraćaju države u kojima je bila centrala banke, Slovenci su bili za to da je vraćaju one zemlje u kojima su se građani zadužili. Mi smo bili naklonjeniji stavu Slovenije, i tako smo i počeli da isplaćujemo stare štediše.- Srbija, na rate, isplaćuje štednju svojim državljanima, bez obzira na to da li su se oni zadužili u svojoj ili nekoj od bivših republika - kaže Dugalić.On dodaje da mi ne osporavamo građanima BiH pravo na njihov novac, ali smatramo da bi BiH trebalo da isplaćuje te dugove, kao što je Srbija učinila. Pitanje štednje nikako nije smelo da se izvuče iz konteksta sukcesije, i taj problem države su morale da reše bilateralnim ugovorima.- U procesu sukcesije dogovoren je teritorijalni princip za isplatu štednje. Imovina srpskih banaka u bivšim jugoslovenskim republikama nikada nije vraćena, pa zato smatramo da je presuda Suda u Strazburu nepravedna - zaključio je i ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.Zbog svega toga, Slovenija i Srbija, odnosno njihovi premijeri, dogovorili su da ove dve države pripreme zajedničku žalbu.Međutim, to je samo mali deo nerešenih pitanja vezanih za sukcesiju. Kako stvari stoje, do sada se najdalje otišlo sa podelom diplomatsko-konzularnih predstavništava. U ovoj podeli Srbija ne bi mogla da kaže da je nezadovoljna. Kako nam je potvrđeno u Ministarstvu spoljnih poslova (MSP), u ovom trenutku preostalo je manje od 10 odsto neraspodeljenih objekata. Ukupna vrednost onih koji su do sada pripali Srbiji iznosi više od 62,5 miliona dolara. Poređenja radi, Hrvatska je dobila nekretnine vredne 17,3 miliona.- Srbija je na osnovu preliminarne raspodele postala vlasnik bivše rezidencije SFRJ u Parizu, čija je procenjena vrednost, shodno Sporazumu, 11,4 miliona dolara - kažu u MSP. - Na sastanku Mešovitog komiteta za sukcesiju diplomatsko-konzularne imovine bivše SFRJ, u Zagrebu, u decembru 2006, Srbiji je pripalo još 20 ambasada, rezidencija i konzulata (ukupna procenjena vrednost oko 42,7 miliona dolara), a na sastanku u martu ove godine još devet ambasada i rezidencija (procenjena vrednost oko 8,4 miliona dolara).Kad je u pitanju ambasada u Kairu, čija je vrednost dva miliona dolara, ona je sada u rukama naše zemlje, ali uz obavezu da Makedoniji nadoknadi 336.000 dolara, BiH 330.000 i Hrvatskoj 75.000.Na poslednjem sastanku Mešovite komisije, 5. marta ove godine, podeljeni su i objekti u Latinskoj Americi i na Karibima, kao i u Africi.Ono što, međutim, nije ni blizu rešavanja, to je famozni Aneks G, po kom bi trebalo da se reši sudbina zgrada i zemljišta naših firmi, pre svega u Hrvatskoj, ali i stanarskih prava građana, kao i pomenute stare devizne štednje. Država i sudovi u Hrvatskoj smatraju da su u Aneksu G data samo načelna rešenja i da se on ne može direktno primenjivati.DEOBA DEVIZNIH REZERVI SASTAVNI deo Sporazuma o sukcesiji je i Aneks C, koji reguliše podelu finansijske aktive i pasive bivše SFRJ. Mada još dosta toga treba uraditi, kao što je rešavanje sudbine mešovitih banaka i podela ostatka deviznih rezervi (procene su da na računima stranih banaka i međunarodnih fondova ima oko 645 miliona dolara preteklih iza SFRJ), dosta toga je i urađeno. Recimo, u sklopu podele deviznih sredstava Narodne banke SFRJ koja su blokirana na računima kod stranih banaka, a u skladu s inicijativom SAD, u aprilu 2003. podeljeno je oko 237 miliona dolara blokiranih na računima američkih banaka. Srbiji i Crnoj Gori tada je pripalo oko 90 miliona dolara (38 odsto ukupnog iznosa). U julu 2005. postignut je dogovor i o podeli oko 221 milion dolara zamrznutih na računima Narodne banke bivše SFRJ kod banaka u inostranstvu (osim u SAD).Za zvanični Zagreb je glavni problem to što "nije rešeno pitanje reciprociteta za sticanje prava vlasništva nad nekretninama za državljane drugih država koje treba rešiti bilateralnim sporazumom".Zato je Srbija Hrvatskoj predložila nacrt bilateralnog ugovora o sprovođenju tog aneksa, i inicirala da se odvojeno rešavaju pitanja imovine društvenih preduzeća i stanarskih prava. Odgovora, međutim, i dalje nema. U Hrvatskoj tvrde da su se pregovori za potpisivanje ugovora otegli jer nije identifikovana sva imovina koja se potražuje s obe strane.Akeks G, inače, predviđa vraćanje imovine u stanje na dan 31. decembra 1990. Hrvatska je, u međuvremenu, uredbom iz 1991, vlasništvo nad srpskom imovinom prenela na državu. To je ukinuto 2002, ali su za tih 11 godina mnoge nekretnine privatizovane ili useljene.Računa se da oko 400 ovdašnjih preduzeća potražuje svoju imovinu na Jadranu i u ostatku Hrvatske. Procene Direkcije za imovinu Srbije su da je u momentu raspada SFRJ naša imovina u ovoj državi vredela oko 1,8 milijardi evra, a hrvatska ovde oko 800 miliona evra. Srbi u Hrvatskoj, takođe, potražuju najmanje 85.000 kuća i stanova.Srbija se nada da će se rešavanje ovog problema ubrzavati što Zagreb bude bliži EU, jer Brisel ne gleda blagonaklono na unošenje ovako teškog bremena u Uniju.BROJKE 1,8 milijardi evra vrednost naše imovine u Hrvatskoj u vreme raspada SFRJ400 srpskih preduzeća potražuju nekretnine u Hrvatskoj85.000 Srpskih kuća i stanova ostalo u Hrvatskoj87,6 dug Investbanke stranim štedišama u regionu

Nastavak na Večernje novosti...