Izvor: Politika, 24.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ime sve preživelo
Iako u krizi već deceniju i po, fabrika opet na meti strateških partnera
ČAČAK – Posle junske odluke Agencije za privatizaciju da Fabrika reznog alata iz Čačka bude prodata na javnom tenderu, mogući kupci iz SAD, Nemačke i Češke već su poručili da ih ta novost zanima. Reč je o starim poslovnim, i možda budućim, strateškim partnerima FRA koji ovo preduzeće znaju i iz najboljih godina kad je, osamdesetih prošlog veka, samo na zapad izvozilo alate za 20 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << miliona dolara.
Od uvođenja sankcija, evo već je petnaesta godina, fabrika je u neprestanoj krizi gubila tržište i kapital, ali na neki način sačuvala ime.
– Danas nam je cilj da očuvamo proizvodnju i vratimo međusobnu solidarnost između matičnog i sedam zavisnih preduzeća u kolektivu, do ulaska u postupak prodaje. Dve proizvodne celine rade sa veoma malom uposlenošću, tri zarade kasne po nekoliko meseci, ali smo ipak ugovorili nove poslove. U prvoj polovini godine prodali smo alata za 1,84, u drugoj očekujemo 3,34 miliona evra – kaže Mihailo Jocović, generalni direktor FRA.
Iako još neprodata, fabrika je već bila posed različitih vlasnika. Od društvene pretvorena je, emisijom akcija, u AD, gde su većinski vlasnici (51,46 odsto) bili mali deoničari, radnici preduzeća, ali samo do maja ove godine, kad je načinjen nov presek vlasništva. Pošto mali akcionari nisu otplaćivali deonice drugog kruga one su pripale državi koja danas, preko Akcijskog fonda, drži 50,07 odsto. Kapital malih akcionara iznosi 49,88, a nenominovani 0,05 procenata.
– Ta promena – ulazak u državni posed – omogućila nam je da budemo privatizovani na tenderu, da dobijemo neke subvencije i očekujemo pomoć u finansiranju socijalnog programa. Sa naše strane, ovih dana dovršili smo obiman program konsolidacije preduzeća, s osnovnim ciljevima u povećanju proizvodnje i izvoza, što nas brže vodi u susret strateškom kupcu – veli Jocović.
Na sto je, najpre, stavljena lista dugova. Akcijski fond pozvao je na prijavu potraživanja radi otpusta duga FRA, i u preduzeću veruju da će se na taj način rešiti obaveza prema Agenciji za osiguranje depozita (14,1 miliona dinara) Slavija banci u stečaju (150,8) Poreskoj upravi (54,3) i ostalim poveriocima (11,8).
FRA je ove godine već smanjila obaveze prema Čačanskoj banci, po kreditima Pariskog i Londonskog kluba, za 2.086.768 evra. Banka je, na osnovu zaključka vlade Srbije, otpisala 1.803.209 evra, dok je fabrika, prodajom akcija čiji je emitent bila banka, vratila 283.559 evra.
Međutim, iz istog paketa ostao je dug prema Čačanskoj banci od 1.642.892 evra i 1.671.841 dolar, s odloženim rokom od pet i otplatom na 20 godina. Zatražen je i reprogram duga od 495.390 evra prema Alfa banci iz Beograda. Oba kredita okamaćena su sa pet odsto godišnje i za vreme odloženog roka prvi će opterećivati FRA sa 5.000 evra mesečno, drugi sa hiljadu.
Na početku ovog meseca, AP je oglasila izbor privatizacionog savetnika za FRA. Poslovodstvo fabrike od njega očekuje da predloži otpust dela duga prema Čačanskoj banci (1.642.892 evra) jer se smatra da je to rizičan plasman za banku čiji je većinski vlasnik takođe država, a za fabriku obaveza koja odvraća mogućeg kupca. Verovatan je, takođe, otpust 35 miliona dinara duga za doprinose na plate u prošloj i ovoj godini.
Sve rečeno moglo bi, u programu konsolidacije, kao zbir dati povećanje proizvodnje u idućoj godini od 30 do 35 odsto, sa manjim brojem radnika. FRA danas, kao druga po veličini fabrika u opštini, ima 1.107 zaposlenih i iskorišćenost kapaciteta od samo 35 odsto. Ovim programom procenjeno je da će u kolektivu sledeće godine ostati 715 radnika.
Ministarstvo privrede prihvatilo je program konsolidacije i finansiraće socijalni program za 392 radnika, kao višak zaposlenih. Otpremnine su određene programom vlade kroz dve mogućnosti – 100 evra po godini staža ili deset bruto-plata – dok treća varijanta obuhvata uslove predviđene Zakonom o radu. To bi, po planu, trebalo da bude sprovedeno do kraja godine, dok je prošle sedmice već objavljen prvi spisak sa 372 imena.
U bilansu na kraju prošle godine, vrednost stalne imovine FRA bila je 796,5, obrtne 266,6 miliona dinara, i uknjižen je gubitak od 394 miliona. U strukturi gubitaka, 142,5 miliona čine poslovni gubici (nedovoljni prihodi, nesrazmerna amortizacija, isplate po tužbama radnika) finansijski su 99,7 miliona (kamate i kursne razlike za kredite) a 151,9 miliona ostali gubici (prvi put obračunate ispravke potraživanja).
FRA je, recimo, 1992. godine proizvela 8.738.815 komada alata vrednog 16 miliona dolara, dok će u ovoj, najverovatnije, da bude urađeno 977.198 komada za 5,42 miliona evra.
– Mimo svih nevolja, smatram da su realni izgledi fabrike na opstanak. Za to, i bolju početnu poziciju u pregovorima sa kupcima, neophodna je pomoć države i lokalnih vlasti, te odlaganje finansijskih obaveza za šest ili sedam meseci.
G. Otašević
[objavljeno: 24.10.2006.]
