Izvor: Blic, 06.Okt.2009, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imamo partnerski odnos sa evropskim bankama
- U tim susretima sa predstavnicima MMF bilo je nekoliko etapa. Prvi put kada sam razgovarala sa njima pitali su me kada će se ugasiti Ministarstvo za NIP. Poslednji put kad smo se sreli pitali su me koliko para je potrebno da bi se završili projekti iz 2009. godine - precizira u razgovoru za „Blic” Verica Kalanović, ministarka za Nacionalni investicioni plan.
Ministarstvo za NIP upravlja značajnim novcem koji je stigao iz Evrope i sveta?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- NIP danas jeste partner međunarodnim finansijskim institucijama u finansiranju infrastrukturnih projekata, svejedno da li se to radi zajednički ili je u pitanju kredit. Odličan primer je kredit od 75 miliona evra pod vrlo povoljnim uslovima, koji daje Evropska investiciona banka za lokalnu infrastrukturu. Dostigli smo takav stepen partnerstva i uzajamnog poverenja da oni sada nama veruju na reč, ne traže studije izvodljivosti za svaki projekat, već nam odobravaju sredstva na osnovu liste projekata koju ministarstvo dostavi. Samo je potrebno da uz listu dostavimo dokaz o tehničkoj spremnosti za realizaciju. Pomenula bih i saradnju ministarstva i grada Beograda sa „Eksim bankom” iz Kine oko gradnje mosta Zemun - Borča. Takođe, sa turskom „Eksim bankom” finalizujemo pregovore oko izgradnje magistralnog i regionalnog puta Novi Pazar - Sjenica i Novi Pazar - Tutin. Sličan partnerski odnos imamo i sa Nemačkom bankom za razvoj o finansiranju projekata vodosnabdevanja opština u Srbiji. Među tim institucijama je i Evropska banka za obnovu i razvoj koja je odobrila zajam za finansiranje koridora 10 i koja je predložila da sa nama formira zajednički Fond za kreditiranje razvoja infrastrukture. Pregovori o tome su u toku i verujem da će biti uspešno okončani. U startu nude 50 miliona evra.
Već odavno ste raspisali konkurs za 2010, šta ko može da traži?
- Prijava za ovu godinu se razlikuje od prethodnih. Tačno su definisane oblasti koje će NIP podržati, znaju se preduslovi da bi se neko prijavio za sredstva. Takođe se tačno zna šta nećemo finansirati. Dakle, daćemo novac za čistu infrastrukturu a to znači za sve ono što je pretpostavka razvoja. Na primer, za novu školu jer se u postojećoj radi u tri smene. Ili komunalnu infrastrukturu, saobraćajnu. Nema i neće biti novca za opremu, konsalting, sitne popravke... Ove prijave se ne mogu podnositi kao želja, kao opis potreba nego jasna i čvrsta prijava za projekat koja u sebi sadrži tehničku dokumentaciju i sve potrebne dozvole o rešenim imovinsko-pravnim odnosima.
Da se ne bi desilo isto kao s obilaznicom oko Beograda?
- Naravno. Tu je falilo dosta dokumentacije, od projektne, do nerešenih imovinsko-pravnih odnosa i manje-više mnogo šta je rađeno mimo sistema. Uvođenjem u zakonsku regulativu situacija je postala mnogo jednostavnija i kada su dostavljena sva potrebna dokumenta, onda se u slučaju odobrenja sredstava ništa ne čeka, već odmah počinju radovi; ne gubi se vreme. Mora sve biti po proceduri, od prijave do studije opravdanosti i tehničke izvodljivosti...
Znači, nema para bez valjane pripreme i dokumentacije?
- Tako je. Ko to ne ispoštuje, neće prijava biti uzeta u razmatranje, projekat će biti odbačen kao nepotpun.
Oko 12 milijardi iznose raspoloživa sredstva NIP-a za ovu godinu?
- Počeli smo od 20,5 milijardi, a rebalansom smo završili na 12 i po milijardi. Biću srećna ako taj novac iskoristimo jer ranije stepen realizacije nije prelazio 85 odsto. Razlozi su razni: loše prijave, neiskustvo, sporost na lokalu... Onda nastaju nesporazumi jer ako se projekat ne završi, onda se jave i kažu: gde su naše pare, a to nije bio ničiji novac, to su projektna sredstva koja kada nisu iskorišćena prema planu i dinamici, bivaju vraćena u budžet. E, to znači da u sledećoj godini mora iznova da se konkuriše, nema automatizma u nastavku radova i prilivu para.
Ko donosi odluku o sredstvima iz NIP-a?
- Vlada na predlog Ministarstava za NIP, koje listu formira posle razgovora sa predsednicima opština i gradonačelnicima, kao i sa ostalim ministrima, a u skladu sa potrebama i strategijom razvoja. Ove godine postoji samo jedan projekat koji je iniciralo ovo ministarstvo, to je projekat podrške razvoju 40 najnerazvijenih opština u Srbiji. U novcu ova podrška nerazvijenima je teška oko dve milijarde dinara, a to je šestina budžeta NIP-a.
Može li ministarka iz budžeta NIP-a da dodeli sredstva samostalno?
- Može ako su u pitanju interventne situacije.
Na primer?
- Recimo, u jednoj školi u Požegi se srušio krov i mojom odlukom su dodeljena sredstva za sanaciju. Iznos novca za hitne slučajeve je maksimalno pet miliona dinara. Sve ostale odluke donosi Vlada i one se objavljuju u „Službenom glasniku”.
Koliko ste doneli samostalnih odluka?
- Tri ili četiri. Jedna od tih odluka, evo i to da pomenem, vezana je za Vlasotince jer je moralo da dođe do promene kanalizacionih cevi kako bi se izbegle nove poplave usled bujičnih voda.
Dobro, šta je urađeno do sada u nerazvijenim opštinama?
- Tačno 143 projekta je odobreno za nerazvijene opštine. Prvi kriterijum je bio vezan za podizanje standarda građana. Reč je o komunalno-socijalnom standardu. Negde, recimo, 95 odsto ljudi nema rešeno vodosnabdevanje kao u Bojniku, gde su veoma česte pojave infektivne žutice i endemskog nefritisa. Sve te opštine nisu i ne treba da budu osuđene na nerazvijenost. Zato ćemo finansirati samo one projekte koji stimulišu privredni razvoj i nivo uposlenosti, kao što su, recimo, put u Doljevcu do fabrike koja zapošljava 120 ljudi ili put u Kusovcu, do velikog izvoznika vakumiranog povrća, čija firma ima poznate kupce širom zapadne Evrope, a istovremeno kooperira sa proizvođačima iz cele Gruže, itd. Treći kriterijum je da se završe neki objekti koji su davno započeti, kao recimo u Tutinu i Žitorađi lokalni vodovod.
Kolika su kašnjenja na koridoru 10?
- Prema onome što kaže nadzor, kasni se na obe deonioce. U prvom slučaju dve nedelje, a u drugom 18 dana. Uvedene su tri smene i ja mogu da obećam sasvim odgovorno da će se 29. novembra pustiti deonice ili ću ja aktivirati garancije i naplatiti penale. Rokove je, inače, odredilo Ministarstvo za infrastrukturu. Ukupno, kao jedan od upravljača tim projektom, mogu da kažem da će autoput sa dve kompletne trake biti završen do ranog proleća 2012 godine.
Ima ekonomista koji smatraju da sredstva NIP-a služe za jačanje partijske strukture ili onih koji misle da je ministarstvo nepotrebno?
- Ja bih volela da razmatramo to iz ugla činjenica. Moje gledanje se ne slaže sa tim stavovima. Ne postoji nijedna osoba koja je član G17 a da je zbog toga dobila posao u Ministarstvu za NIP. Osim kabineta, ja sam nasledila sve ljude koji ovde rade. Ne postoji nijedan projekat koji je izabran zato što je projekat G17. Zato ne znam kako se pravi stranačka infrastruktura preko NIP-a. Najbolji dokaz toga je i činjenica da u programu razvoja infrastrukture u 40 najnerazvijenijih opština samo je u Trgovištu predsednik iz G17 plus, a u preostalih 39 vlast na lokalu čine članovi svih mogućih partija i grupa građana. Moj posao jeste da putujem i odlazim na lice mesta u svaku opštinu jer NIP istinski služi narodu, a ne partijama. Moram da naglasim da sam lično, u dogovoru sa lokalnim menadžmentom, a isključivo prema potrebama žitelja, dogovorila svaki od odobrenih projekata, koji je, naravno, pravno i tehnički bio ispravan. Ja zaista mislim da NIP služi za razvoj plus.
Na kraju, kako vidite dužinu vašeg mandata?
- Izbora neće biti brzo, opozicija će morati da čeka još tri godine.
Je li pare pojela maca
Pominjano je u javnosti 100 miliona za čišćenje Srebrnog jezera, da su pare date, a ništa nije urađeno?
- Informacija je samo u manjem delu tačna. Za čišćenje jezera dugačkog 12 kilometara a širokog 300 metara potrebne su ogromne pare. Tim novcem je očišćeno 50 i nešto metara. U posao se nije ušlo sa pravom studijom. Pare nije u potpunosti, hajde tako da kažem, pojela maca. Ne u potpunosti, ali je bilo nekih propusta. Date pare nisu, mislim, potrošene na pravi način, ali moram da naglasim da se to dešavalo pre formiranja Ministarstva za NIP i da mi ni sa tim ni sa sličnim projektima iz prošlosti koji su postali slučaj nemamo nikakve veze.
