Izvor: RTS, 05.Apr.2020, 06:13
Imam masku, dakle postojim
Prvo smo mislili da oni koji nose maske u javnosti preteruju, sada su nam svi bez maske sumnjivi
Nije da se hvalim, ali podlegla sam pritisku većine. Kada je sve ovo sa koronom krenulo, maska mi nije bila ni na kraj pameti. Ali kako je vreme odmicalo, počela sam da primećujem da se mnogo i o tome priča, a sada je gotovo svi nose.
Kupila sam je prošle nedelje. Ali da se vratimo malo unazad.
Situacija >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << broj 1Dok uzimam namirnice, nemaskirana i goloruka, poneki pogled prekora od onih sa maskama, stigne do mene. Možda samo umišljam.
Jedva čekam da dođem na red, da što pre izađem odavde. Jedan gospodin me pita da li može da stane ispred mene, ima samo hleb. Dok mu odgovaram sa "naravno", gledam u njegovu masku napravljenu od toalet papira, a gumice sa tegli mu krase uši.
Iako znam da hirurške maske za jednokratnu upotrebu, ne mogu da nas zaštite od virusa, posle nekoliko dana ipak idem do apoteke. K'o. velim, od viška glava ne boli, ali zateknem samo manjak. Izlazim praznih ruku.
Situacija broj 2Pred odlazak u prodavnicu, imam malu tremu. Da li će me neko popreko pogledati i pomisliti da sam neodgovorna i da ih ugrožavam?
Menjam taktiku,uzimam crveni šal,vezujem ga preko nosa i usta. Možda sam crvenu izabrala nesvesno, da pokažem da su svi bezbedni u mom okruženju.
Možda pre iz praktičnih razloga, jer je udoban, a lako se fiksira.Ko će ga znati. Sada je kupovina mnogo opuštenija. Fokusirana samo na spisak namirnica, to znači da je sve pod kontrolom.
Situacija 3Stojim u redu na otvorenom. Bez maske, na distanci. Opet sam crna ovca, ali nemam bilo koju vrstu nelagode, pa napolju smo.
Situacija 4Sedim ispred kompjutera i pratim društvene mreže. Na većini fotografija ljudi poziraju sa maskama.
Čini mi se da su otišli i korak dalje. Maska, kao modni trend. Kao nekakvo takmičenje, čija je lepša i neobičnija.
Te animal print, te ovakve, te onakve boje, pa usklađivanje sa garderobom.
Da li je moguće da je samo ja nemam?
Ništa lakše, sašiću je. Ah, da, ne umem da šijem.
Situacija broj 5Imam je u rukama.Tačnije dve bele, jer su dan pre pokupovali sve, pa je broj ograničen. Sada se, konačno, ne razlikujem od ostalih.
Zvoni mi telefon.
Mama ,je'l sve ok?
Jeste, samo sam htela da te zamolim da mi kupiš jednu masku.
Ali, mama, pa ti nigde ne izlaziš, šta će ti maska?
Verovatno svi u zgradi imaju, samo ja nemam.
Razumem te,doneću ti.
.jpg)
