Izvor: Politika, 20.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imaju glasove, nemaju vlast
Za Srpsku radikalnu stranku koja je posle formiranja republičke vlade ostala tamo gde je i bila pre izbora 11. maja – u opoziciji, ne može se reći da je poražena, ali je na listu gubitnika svrstava više stvari iako je na biralištima dobila gotovo 70.000 glasova više nego na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima. Mereno brojem skupštinskih mandata, SRS i dalje ostaje pojedinačno najjača stranka, alije na majskim izborima, kao drugoplasirana, osvojilačak 370.000 glasova manje od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pobedničke liste Za evropsku Srbiju. Svakako važnije od ovih matematičkih pokazatelja, što radikale svrstava na stranu gubitnika, jeste to što su i ovoga puta ostali bez krajnjeg cilja svake izborne utakmice – bez vlasti. Ubrzo posle izbora oni su započeli pregovore o formiranju Vlade Srbije sa koalicijama DSS-NS i SPS-PUPS-JS, a sa istim partijama potpisali su i sporazum o zajedničkoj vlasti u Beogradu.Nešto više od dva meseca posle glasanja, ostaju opozicija i u republičkom i u prestoničkom parlamentu.
Prvi nagoveštaj da u redovima radikala ima nezadovoljnih produžetkomopozicionog statusa bile su sumnje u postojanje sukoba na relaciji Tomislav Nikolić–Vojislav Šešelj, izazvane Nikolićevim intervjuima u kojima je govorio da između njega i predsednika stranke postoje razmimoilaženja i zamerio Šešelju što se iza njegovih leđa dogovorio sa Vojislavom Koštunicom da lider Demokratske stranke Srbije bude mandatar u vladi „narodnjaka” i radikala. Rukovodstvo stranke je, međutim, razvejalo takve sumnje tvrdeći da su novinari pogrešno preneli Nikolićeve reči i njegovim izjavama dali neistinite naslove. Ulje na vatru dolivala je svojim izjavama i Maja Gojković koja je radikalima zadala još jedan udarac odlukom da na izborima nastupi na listiGrupe građana koju je osnovala, a ne pod imenom SRS-a. U poslednjim medijskim nastupima, ona upozorava, pre svega, Tomislava Nikolića da će pre ili kasnije doći na metu Vojislava Šešelja kojem takozvana tvrda struja, kako tvrdi Gojkovićeva, prosleđuje u Hag pogrešne informacije o radu stranke i njenih funkcionera.
Bez obzira na to da li je i koliko odlazak bivše gradonačelnice Novog Sada iz redova radikala uticao na njihov rezultat na pokrajinskim izborima, tek SRS je u Vojvodini doživeo svojevrstan krah, pogotovo po većinskom izbornom sistemu gde je osvojio samo pet od 60 mandata. Ukupni rezultat, ipak, nije u toj meri „gubitnički”, jer će u klupama Skupštine Vojvodine sedeti 25 poslanika radikala umesto dosadašnjih 36.
A kako se na unutarstranačke odnose odražava činjenica da nisu promenili opozicioni status uprkos tome što su jednom nogom već viđeni u vlasti? Stranka nikada nije bila homogenija, tvrdi Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS-a, i dodajeda to jedinstvo mora da se sačuva. On očekuje da će radikali posle sledećih izbora preuzeti vlast, a u međuvremenu će SRS „napredovati i poboljšavati svoje kadrovske kapacitete i popraviti neke stvari koje nisu na najbolji način funkcionisale”. Istraživanja pokazuju, kaže Vučić, da rejting radikala raste. Program, kako naglašava, neće menjati, alinajavljuje da će promena ipak biti: „Biće kadrovskih osveženja i razmišljanja o taktici”. Na pitanje da li kadrovska osveženja znače povlačenje nekih od sadašnjih funkcionera, on odgovara: „Ja već nisam poslanik i očigledno je da se polako ali sigurno prihvata princip odgovornosti i za izgovorenu reč i za sve drugo”.
I Vučićeva odluka da ne bude poslanik izazvala je nagađanjao tome da nešto ne štima u SRS-u i da je reč o unutarstranačkom obračunu, ali, kako sam objašnjava, još pre izbora je najavio da neće biti poslanik i „najnormalnije je da se ta reč poštuje”.
Iz priče o radikalima i njihovoj budućnosti nikako se ne može isključiti Vojislav Šešelj čiji povratak iz Haškog tribunala se u krugovima zapadnih diplomata u Beogradu uzima kao veoma ozbiljna pretpostavka. Najvažnija tema kojom se diplomate bave povodom mogućeg povratka lidera SRS-a jeste kako bi on uticao na stranku, pa se spekuliše da bi u tom slučaju verovatno došlo do rascepa unutar SRS-a i to tako što bi Tomislav Nikolić osnovao novu partiju, dok bi tvrdo radikalsko jezgro ostalo sa Šešeljem. No, sve su ove analize pod znakom pitanja ne samo zbog toga što je povratak lidera radikala neizvestan, nego i zbog dosadašnjih pogrešnih procena datih, pre svega, zbog nedovoljnog poznavanja prirode unutrašnjih odnosa u SRS-u i zatvorenosti same partije. Kao što se sada pretpostavlja da bi njegov dolazak pocepao stranku, tako su analitičari pre pet godina, kada je dobrovoljno otišao u Hag, procenili, ispostavilo se – sasvim pogrešno, da će to i te kako oslabiti stranku. I glavni stratezi radikalskih političkih protivnika smatrali su da će, posle Šešeljevih više od milion glasova osvojenih na predsedničkim izborima decembra 2002. godine, podizanje optužnice i njegov odlazak u Hag zadati završni udarac radikalima. Ipak, njihov rejting i broj glasova koje su dobijali na izborima, od tada je u neprekidnom porastu.
Ankica Marinković
[objavljeno: 21/07/2008]
