Izvor: Blic, 03.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imaju fotelje, ali ne i moć
KRUŠEVAC - U osam od 14 ustanova čiji je osnivač opština Kruševac, na direktorskim pozicijama su žene. One imaju važnu ulogu i u filijalama republičkih ustanova, javnim preduzećima i politici, a na raznim funkcijama u Kruševcu se nalazi više od 30 žena. Međutim, kao ističu u NVO „Peščanik", žene ipak nisu tamo gde su i tokovi novca i stvarna moć.
- Koliko mi je poznato, iz vladajuće koalicije koju čine DSS, G17 plus i SPO, više od 30 žena je na različitim funkcijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ukoliko računamo i članstvo u upravnim odborima. Poznajem mnogo žena koje zbog porodičnih i ličnih obaveza nisu u mogućnosti da se više angažuju. Takođe, nedostaje i malo više solidarnosti među samim ženama - ističe Branislava Brkić, predsednica Skupštine opštine Kruševac, inače, prva žena na toj funkciji.
U NVO „Peščanik", organizaciji koja se bavi problemima rodne ravnopravnosti, kažu da „pozdravljaju to što u Kruševcu ima više žena na direktorskim funkcijama nego u drugim gradovima, ali smatraju da to nije dovoljno.
- Žene su tamo gde nema para. Kakva je njihova stvarna moć kada rukovode ustanovama socijalne zaštite ili ustanovama u kulturi? Od ustanova i preduzeća gde su žene direktorke para ima jedino u Javnom komunalnom preduzeću i filijalama Fonda PIO i Poreskoj upravi. Tamo gde se kroje politika grada i budžet, tamo je vrlo malo žena - smatra Snežana Jakovljević iz „Peščanika".
Svoje tvrdnje ona ilustruje podatkom da su žene direktorke samo u šest od 18 osnovnih škola, a u šest srednjih škola svi direktori su muškarci. Od sedam javnih preduzeća samo jedno, JKP „Kruševac", ima direktorku.
Među direktorkama ima i onih koje smatraju da ne treba preterivati kada je u pitanju odnos muškaraca i žena na rukovodećim mestima.
- Meni nedostaju pravi muškarci rukovodioci. Žene koje su u Kruševcu na direktorskim funkcijama su se dokazale, ali ipak ne treba preterivati. Žena treba da bude žena, a muškarac da zadrži princip da bude snaga. Ne bih volela da žene u jednom trenutku postanu muškarci - kaže Lidija Rakićević, direktorka Kulturnog centra Kruševac.
Muškarci direktori uglavnom sa simpatijama gledaju na sve veće učešće žena u vlasti.
- Na prvom mestu treba da budu lična sposobnost i odgovornost, pa tek onda pol. Žene koje su direktori u Kruševcu su svojim kvalitetima to i zaslužile. Ako u zemljama poput Norveške žene mogu da budu na 50 odsto rukovodećih pozicija, zašto u Kruševcu ne bi bile na barem 30 odsto - napominje Saša Živković, direktor JP „Poslovni centar".
Ipak, ima i onih koji misle drugačije.
- Kada je Branislava Brkić izabrana za predsednicu Skupštine opštine, uradila sam anketu među političarima muškarcima šta misle o tome i većina je imala stav: „Neka ona lepo otvara i zatvara sednice, ali u toku rada ne mora mnogo da se meša u diskusije" - priča novinarka Nada Budimović.
Neformalni ženski klubovi
Interesantno je da većina direktorki za najbliže saradnike bira žene, a postoje i neki neformalni „ženski klubovi".
- Kao što se političari uglavnom okupljaju po kafanama, tako su se žene koje se bave politikom počele da se okupljaju po velnes centrima, salonima lepote i sličnim mestima. Uglavnom su to članice ženskih foruma političkih stranaka koje druženje u opuštenoj atmosferi koriste za razmenu informacija, ali i da dogovore neku zajedničku akciju. Tako se spajaju lepo i korisno. Na takva mesta, međutim, direktorke retko dolaze - kaže jedna od žena koja redovno prisustvuje ovakvim neformalnim druženjima.
