Izvor: Blic, 12.Jul.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima razloga, nema opozicije
Među mnogim paradoksima ove države svakako je najveći da - uprkos mnogim razlozima za postojanje snažne opozicije - ona praktično ne postoji. Većina naroda živi u siromaštvu, jedan njegov deo je čak na ivici opstanka, preduzeća koja su mogla da opstanu upropašćena su lopovskom privatizacijom, nezaposlenost je u porastu, a beznađe se može gotovo fizički opipati.
Vlast je za to, po definiciji, makar delom odgovorna, ako ni za šta drugo, a ono za neispunjena obećanja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kako je tada, imajući sve to u vidu, moguće da se postojanje opozicije jedva oseća, kao da živimo u državi blagostanja u kojoj je sve potaman, a građani zadovoljni i vlastima i životom?
Da bi shvatili kako je to, ipak, moguće, moramo se pozabaviti strukturom opozicije, odnosno strankama koje se takvim predstavljaju. Najveća među njima, Napredna stranka, veoma se trudi da potre svoj raniji radikalski identitet i stvori drugačiju sliku o sebi. U tome ne bi bilo ničega lošeg da ne troši previše vremena na šminkanje i doterivanje, upinjući se da što više liči na vlasti, a ne da bude njihova alternativa. Ma koliko, otuda, civilizovani maniri dobrodošli, ne sme se smetnuti sa uma da su oni samo pretpostavka političkog delovanja, ali ne i njegova suština. Takozvane nacionalne stranke, opet, kao da su izgubile dodir sa stvarnim životom, još uvek se radije bave epskim temama umesto nevoljama običnih ljudi. Kao i stari radikali koji se ne odriču retrogradnih političkih ciljeva.
Liberalno-demokratska partija je takođe daleko od opozicije. Kad god je vlasti ispune, neki od zahteva - ponekad neskriveno šićardžijske prirode - za čas se od pobunjenika premetne u „konstruktivnog" klimoglavca. Vlasti mogu da budu spokojne. Sa takvom opozicijom doveka će vladati.
