Izvor: RTS, 13.Dec.2013, 21:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima para, nedostaju projekti
Sada kada su sredstva iz kredita UAE za poljoprivredu na raspolaganju, ne mogu da se troše, jer nema projekata. Najviše ih ima u Vojvodini, dok u centraloj Srbiji tek dva. Mačvani su među retkima novac spremno sačekali. Za neke neiskorišćene sume Srbija plaća i penale. Ipak, ideju često zaustavi i papirologija.
Iako su sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima ugovorena dva kredita od po 100 miliona dolara za navodnjavanje i poljoprivredu, nema dovoljno projekata u koje bi taj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << novac mogao da bude uložen.
Od 100 miliona za navodnjavanje, Srbija može realizovati projekte za 38 miliona, mahom u Vojvodini. Srbija u prethodnom periodu nije iskoristila ni raspoloživi novac iz evropskih fondova i institucija, jer ni za to nema projekata.
Srbija je poslednja u Evropi po obradivoj površini koju navodnjava, sa svega četiri odsto. Gazdinstvima iz okoline Smedereva, Niša, Aleksinca, Leskovca potrebno je da dopreme vodu do njiva, ali iz tih mesta nije stigao nijedan projekat.
"Opština Žitorađa nije konkurisala, jer su zahteve podnosile poljoprivredne strudžne službe, lokalne samouprave nisu imale mandat", objašnjava Slađan Rakić iz Opštine Žitorađa.
Gradonačelnica Smedereva Jasna Avramović, pak, kaže da će projekat kojim će konkurisati biti vrlo brzo spreman.
Trenutno u centralnoj Srbiji postoje samo dva projekta za navodnjavanje. Međutim, s početkom građevinske sezone, kako saznaje RTS, započeće rad na još 25 projekata i oni bi trebalo da budu gotovi za 12 do 15 meseci.
Domaće firme će projektovati i izvoditi radove na izgradnji kanala za navodnjavanje. Mačvani su među retkima novac spremno sačekali.
Direktor VP "Sava" Mačva Dragan Topalović podseća da su do sada državnim sredstvima preko Direkcije za vode i JP "Srbijavode" radovi započeti pre dve godine.
"Ove godine, evo, radimo dve crpne stanice, tako da se već 2014. mogu očekivati prve navodnjavane površine. Uz kredit iz UAE mi očekijemo da se ubrzaju radovi na izgradnja ovog sistema CSN6", navodi Topalović.
Nedostatak projekata je bio problem i za evropske fondove, pa je tako od 4,5 milijarde evra zajma, koji je Srbiji bio raspoloživ, iskorišćena tek četvrtina.
Papirologija zaustalja ideje
U međuvremenu, za neke neiskorišćene sume Srbija plaća i penale. Put od ideja, kojih ima, do sprovođenja često se zaustavi na papirologiji, gde se izgubi i po nekoliko godina.
"Počevši od planske dokumentacije, da ne može da se obezbedi lokacija. Primer je Intermodalni terminal u Beogradu, koji nekoliko godina konkuriše za evropska bespovratna sredstva, a ne možemo da ih realizujemo, jer Beograd još nema urbanistički plan i nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi", objašnjava Ognjen Mirić iz Kancelarije za evropske integracije.
Ponekad i i kad imamo projekte, pitanje je kako rasporediti novac - na krupne ili manje posede? To je dilema i za arpskih 100 miliona dolara. Vlasnička struktura tu nije problem, već usitnjenost poseda. U Srbiji je prosečan posed 4,5 hektara i četiri puta je manji od evropskog.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševrlić samtra da je na usitnjenim posedima neophodno organizovati poljoprivrednike na specijalizaciju proizvodnje, kako bi koristili inostrana sredstva za novu tehniku i tehnologiju proizvodnje.
"Drugo, neophodno je udružiti se u zadruge, i treće, u Srbiji bi trebalo da se formira tridesetak logističkih centara, koji bi služili kao punktovi za otkup, prepradu, doradu i plasman i distribuciju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda", dodaje Ševrlić.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić kaže da projekti moraju biti raspoređeni teritorijalno - i na severu i na jugu, kao i da moraju obuhvatiti i velika i mala gazdinstva.
"Izaći ćemo sa dokumentacijom koja će biti potrebna i tu će poljoprivrednici imati šansu da predlože projekte, a mi ćemo odabrati koji su to projekti ka kojima ćemo usmeriti sredstva", objašnjava Glamočić.
Petina stanovnika Srbije živi od poljoprivrede. Međutim, ne možemo se pohvaliti produktivnošću. Na primer, nemački poljoprivrednik hrani 152 stanovnika, srpski 18.
