Izvor: Blic, 12.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima li motora u avionu
Među običnim smrtnicima teško je naći nekoga ko ne zavidi pilotima. Čak i oni koji imaju strah od letenja makar na trenutak požele da se nađu u kokpitu aviona gore iznad oblaka. A kad neko sabere hiljade sati leta, onda se njegove priče, u kojima se prepliću nenadmašni osećaj slobode, izazova ali i rizika, slušaju sa dodatnom pažnjom i respektom.
Takve priče su i Branka Jankovića, pilota „Jata" i jednog od osnivača Udruženja pilota „Sveti arhangel Gavrilo", >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje pored profesionalnih okuplja i pilote amatere u Srbiji. A stari pilotski vuk na početku priče preskače džinovske čelične ptice kojima upravlja...
- Bez kabine koja štiti od vetra i bez veštačkog atmosferskog pritiska, slobodno kao ptica, ali i sa mnogo adrenalina, možete da poletite sa nekog brdašceta i ostanete u vazduhu mnogo sati, koliko već uspete da izdržite. Znam čoveka koji je izdržao šest sati, a najveći prelet bio je preko 400 kilometara. „Boing"
vozim za platu, a paraglajder je zadovoljstvo - kaže Branko.
Zaljubljenici letenja i visina, članovi ovog udruženja tvrde da nikada nije kasno da se san ostvari ukoliko je želja prava, a u druženju sa njima uvek iskrsne ponešto novo, neka još neispričana priča, začinjena ljubavlju prema visinama i iskonskoj želji čoveka da poleti.
- Pravo zadovoljstvo i pravi san o letenju ostvario sam pre četrdeset godina kao pilot jedriličar. Bio sam padobranac, sportski pilot, završio pilotsku akademiju, a danas sam saobraćajni pilot na „boingu 737" i imam preko 9. 000 letova iza sebe. Preživeo sam otkaz motora i uspešno prinudno sletanje, a pomoglo mi je upravo iskustvo na jedrilicama, tačnije na tadašnjim avionima „kurir", za vuču jedrilica, do 5. 000 metara visine. To su stari avioni i na njima se često dešavalo da motor otkaže. Nikada se nisam istinski uplašio. Za pehar Maršala Tita krenuo sam avionom za koji sam znao da nije ispravan - kaže Janković.
U svojoj bogatoj karijeri vozio je i kanadere, gasio požare u staroj Jugoslaviji i isprobao sve tipove aviona. Događaj za pamćenje i najdražeg putnika i danas čuva na desktopu računara.
- Vozio sam doktora Zorana Đinđića, četvorosedom „bičkraft B 60 A", koji je bio vlasništvo „Blica" i TV „Košave". Lično sam mu spremao piće i zadivila me njegova skromnost i jednostavnost u ponašanju. Nije imao ni prtljag, samo dokumeta. U toku leta sam ponudio piće i on je zatražio viski sa kiselom vodom. I kao da pravi špricer, sipao je vodu u viski. Čuvam na desk topu, našu zajedničku sliku ispred aviona u Tivtu. Avion je kasnije kupio „Pink", otišli su i mnogi piloti za boljom zaradom, a ja sam ostao veran „Jatu" - kaže Janković
Među pilotima amaterima u udruženju su članovi različitih profesija, štampari, plastičari, privrednici, a kada je neko petnaest godina stjuart, onda nije čudno da poželi da nauči i da upravlja letelicom.
- Nikada nije kasno da se ostvari san. Da li znate šta je to motorni zmaj? Ukoliko ga isprobate, sigurno vas neće ostaviti ravnodušnim, ako u vama ima i malo avanturističkog duha. Ultralaka letelica neobičnog izgleda. Lepo veliko šareno delta krilo, tri točka, dva sedišta, motor i elisa, sasvim dovoljno da vas povede u nebesko plavetnilo, puno uzbuđenja, adrenalina, sokolovih pogleda i nestvarne panorame. Sve se dešava tu iznad vas, sasvim blizu, a to pleni i tera vas da zadrhtite. To nije običan hobi, već strast i sloboda - kaže Dragan Ćirić, stjuart koji je i pilot amater.
Njegov mađarski zmaj „apolo" ima austrijski motor od 50 konjskih snaga, pored sedišta za pilota postoji i mesto za putnika, ali oko četrdesetak pilota zmajeva, koliko ih ima u Srbiji, uglavnom ne koriste svoje letelice u komercijalne svrhe, već ih smatraju samo pravom prilikom da se vinu u nebo.
Za nisko letenje predviđene su kazne, kao i za pilote koji rade umorni ili koriste alkohol. Civilni inspektor letenja Zoran M. Zečević sankcioniše ovakve situacije zabranom letenja u periodu od 12 meseci ili novčanom kaznom, za koju priznaje da nije popularna i iznosi oko 3. 000 dinara.
Helikopter može da leti unazad, avion klizi leđno, lepo i neobično, objašnjavaju piloti.
- Zamislite kako je kada idete autoputem 200 ili 250 na sat, a avion ne ide autoputem, nije na zemlji, a leti 600 km na sat. Bio je to moj dečački san koji sam uspeo da ostvarim - kaže Saša Grubač, pilot školsko borbenih aviona galeb i supergaleb u sektoru za letna ispitivanja tehničkog opitnog centra.
Žene vole pilote
- Letim punih 40 godina, a najdraže mi je što sam obučio preko 170 pilota. Skakao sam padobranom prvi put kada sam imao 16 godina. Kapetan mi je rekao da će me sve žene voleti zbog hrabrosti i bio je u pravu. Tako sam se i oženio. Moja supruga je rekla je da će se udati za pilota i ja sam se pojavio. Ovo je šala sa mnogo istine, ali u suštini sam ponosan na svoje đake, koji danas voze avione sa 150 do 200 putnika. Oni su piloti, kapetani - priča Zoran M. Zečević, civilni inspektor letenja.
