Izvor: Politika, 15.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima li kompromisa
Ovde u postizbornom Vašingtonu ljudi gotovo da igraju na ulicama. Mnogi – sa moje strane političkog spektra – slave što je "promena režima" konačno pogodila gde treba.
Demokratska partija – uz pomoć i republikanskih i nezavisnih birača koji su odstupili od partijske linije – preuzela je kontrolu u Kongresu, mada tesnom većinom.
U okviru ovih temeljnih političkih promena i osude predsednika, Amerika će dobiti i prvu ženu na mestu šefa parlamenta ukoliko, kako se očekuje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nensi Pelosi bude podržana na prvom okupljanju novog kongresa u januaru 2007.
Pelosi, kongresmen demokratskog levog centra iz San Fransiska, koja potiče iz porodice uglednih političara iz Merilenda, već je ocrnjena u konzervativnim krugovima. To je zbog toga što će, ukoliko bude prihvaćena, Pelosijeva postati prva žena koja bi po automatizmu došla na mesto predsednika u slučaju da i predsednik Buš i Dik Čejni budu smenjeni impičmentom ili budu na drugi način procenjeni nesposobnim za funkciju.
Žena za kormilom institucije koja predstavlja jednu od glavnih poluga vlasti možda ne deluje kao važna stvar u Srbiji – gde su žene na čelu ministarstava zdravlja ili obrazovanja, nacionalne banke i mnogih drugih institucija uobičajena pojava. Ali ovde, u zemlji nazadnoj u pogledu jednakosti polova kao što je naša, uspeh Pelosijeve je velika stvar. Za razliku od Velike Britanije, Indije, Izraela, Nemačke i drugih zemalja, žena se nikada nije ni kandidovala, a kamoli zauzimala mesto predsednika SAD. Zato mnogo toga zavisi od toga koliko će dobro Pelosijeva upravljati.
Ukoliko svojim zakonodavnim žezlom bude mahala mudro i promišljeno, biračima – i ženskim i muškim – biće mnogo prijemčivija ideja o ženi na mestu šefa države, koja ima nuklearne šifre u svojoj tašni i svom "blekberiju". Ukoliko Pelosijeva ne bude ostvarila kompromis sa svojim republikanskim kolegama i konzervativnijim novoizabranim demokratama, naneće štetu svojoj zemlji, svetu i – svom polu.
Ovde u Americi – za razliku od Srbije – kompromis NIJE prljava reč (ni kao reč ni kao političko delo). Ukoliko demokrate žele rezultate na osnovu kojih će krenuti u predsedničke izbore 2008, moraju da se ponašaju kao odrasli ljudi. Birači su do guše siti poslanika koji se glože i svađaju. Baš kao i Srbi, birači u SAD su umorni od situacija bez izlaza. Zato Kongres pod kontrolom demokrata mora da utvrdi ostvarljiv unutrašnji i spoljnopolitički plan delovanja. I da bude spreman na kompromise.
Ovaj NOVI, dvostranački, kompromisni Kongres, koji će položiti zakletvu u januaru, zarekao se, takođe, da će očistiti Kongres. Pokušaće da usvoji stroži, novi etički zakon (koji će demokrate brzo zanemariti ukoliko ih birači ne budu pozivali na odgovornost), da ublaži uticaj lobista i pooštri zakone o finansiranju kampanje, koji danas "zagađuju" izbore na svakom nivou. Jedan od dugogodišnjih prijatelja Srbije u Kongresu, Kurt Veldon iz Pensilvanije, pretrpeo je stravičan poraz pošto je optužen da je novac koji je dobijao od braće Karić prebacivao na bankovne račune svoje žene i ćerke. Veldon je bio u Kongresu od 1987. i jedan je od nekoliko kongresmena koje su birači izbacili u ovogodišnjoj antikorupcijskoj čistki.
Ali šta ovaj izborni udarac nanet predsedniku Bušu i njegovim pitbulovima spoljne politike znači za Srbiju? Šta će ovaj politički zemljotres u Americi značiti za diplomatske odnose između naše dve zemlje? Ili za debatu o statusu Kosova?
NE MNOGO, bojim se.
Neizvesno je da li će Srbija imati mnogo koristi od novog političkog pregrupisavanja u Americi. Možda je najbolje čemu Srbija može da se nada to da će ova nova kongresna era doneti "blažu, finiju", višestranu spoljnu politiku.
Buš i njegova četa u Stejt departmentu možda osećaju da su ih birači kaznili i pomalo obuzdali. U stvari, ako imaju političke razboritosti, nudiće Evropljanima i Srbima više "šargarepa", a mahaće malo manje arogantnim, manje ubitačnim "štapom" u vidu pametne bombe. Možda bi im koristilo da se sete saveta Tedija Ruzvelta: "Govori tiho i nosi veliki štap."
U prevodu, ovo znači da će diplomate i svi u balkanskom sektoru Stejt departmenta možda shvatiti poruku da treba da vode mnogo pomirljiviju politiku. Dakle, manje zastrašivanja, a više diplomatskog angažovanja, bilo da je reč o Severnoj Koreji, Bliskom istoku ili Srbiji.
Ova promena će najverovatnije započeti u Iraku, dok ponižena Amerika nastoji da pronađe kompromis, da možemo da se izvučemo kako treba tokom nekoliko godina – da ne moramo da letimo s krova ambasade kao 1975. u Vijetnamu. Ova nova vizija globalne politike možda će se proširiti na Srbiju. Ali ne očekujte čuda. Doći će novi ambasador u UN koji bi s pravom mogao da zaključi da bi davanje bezuslovne nezavisnosti Kosovu predstavljalo opasan presedan. To možda objašnjava nedavnu odluku u Ženevi da se sve odluke o konačnom statusu Kosova odlože za posle izbora u Srbiji u januaru 2007.
Drugačije delovanje predstavljalo bi, praktično, miropomazanje srpskog ekvivalenta Žan Mari le Pena, vođe francuskog Nacionalnog fronta.
Čak i poraženi predsednik zna da je miroljubiva, u budućnost zagledana Srbija okosnica stabilnog, prosperitetnog balkanskog regiona, sposobnog da se dalje razvija.
Novinarka iz Vašingtona koja veliki deo vremena provodi na Balkanu
Džoan Mekvini Mitrić
[objavljeno: 15.11.2006.]
