Izvor: RTS, 21.Maj.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima li cveća u kosmosu?
Vanzemaljski život treba tražiti na Jupiterovom mesecu Evropa, tvrdi britanski fizičar i futurista Frimen Dajson. Pretpostavlja se da bi takav život mogao imati oblik cveća koje raste u ledu.
Britanski fizičar i futurista Frimen Dajson tvrdi da vanzemaljski život treba tražiti tamo gde ga je najlakše naći, čak i kad ne postoje idealni uslovi za opstanak života kakav mi poznajemo.
Posebno naglašava da vasionski brodovi treba da tragaju za biljkama na ledenim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << mesecima (satelitima) i kometama u drugim galaksijama, sličnim biljkama i cveću kakvo se može naći u arktičkim područjima Zemlje.
"Tvrdim da bi strategija 'lova života' u kosmosu trebalo da traga za nečim što se može otkriti, a ne za nečim što možda postoji", izjavio je Dajson na nedavno održanom naučnom skupu u Kembridžu, Masačusets.
"Među teoretičarima u ovoj oblasti postoji tendencija da nagađaju šta je moguće. Činjenica je da su naša nagađanja uglavnom pogrešna, jer mi jednostavno nemamo toliko stvaralačke mašte kakvom raspolaže priroda", uveren je Dajson.
Ppema njegovom mišljenju, vasionske letelice treba da tragaju za znacima života na ledom pokrivenom Jupiterovom mesecu Evropa, jer bi mogli da se nađu upravo na njemu.
Na Jupiterovom satelitu Evropa, kako pretpostavljaju astrobiolozi, ispod ledene kore nalazi se okean tečne vode za kojim već dugo tragaju, uvereni da bi unutrašnjost mogla biti pogodna i zdrava za razvoj života.
Cveće bi se moglo videti iz vasionske letelice
Ali bi kopanje duboko u ledenu koru Evrope moglo biti izuzetno teško, jer se procenjuje da bi se debljina leda mogla kretati od jednog do više od 100 kilometara.
Znaci života mogli bi biti vidljivi iz vasionske letelice koja orbitrira oko Evrope, ali pod uslovom da se nađu u pukotinama u ledenoj kori Evrope, koja na neki način povezuje njegovu površinu sa unutrašnjošću, smatra Dajson.
Takav život mogao bi imati oblik cveća paraboličkog oblika, koje fokusira bledu sunčevu svetlost koja na Evropi pada na unutrašnjost biljke. Cveće ovakvog oblika otkriveno je u arktičkim klimatskim područjima na Zemlji, u kojima su biljke evolucijom uspele da maksimalno koriste Sunčevu energiju.
Cveće na Evropi moglo bi da se otkrije i preko fenomena pod imenom retrofleksija, pri čemu se svetlost vraća svom izvoru, uveren je Dajson. Ovaj optički efekat vidljiv je u svetlosti koja se odbija od očiju životinja i koji je korišćen u dizajniranju saobraćajnih znakova i ogledala koje su na Mesecu ostavili astronauti sa Apola.
Iako su Dajsonovi "suncokreti" začeti na Evropi, mogli su da se začnu i prošire širom sunčevog sistema. "Možete li zamisliti da bi cveće koje se hranilo iz neobičnih korena, moglo da se razvije u samostalnu biljku", pita se Dajson.
Ako bi se biljke proširile na dva manja, mnogo udaljenija objekta u Sunčevom sistemu, "kometne-rezervoare" Kujperov pojas i Oort oblak, mogli bi biti manje zavisni od gravitacije pa se time i lakše razviti u biljku koja bi veličinom maksimalno sakupljala solarnu energiju.
Evropa će biti jedan od dva meseca koji će biti detaljno istraženi u okviru planirane saradnje američke NASA i evropske ESA počev od 2026. godine - kad par orbitera stigne do Jupitera.
