Izvor: Politika, 28.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iliridi hoće u Dardaniju
Skoplje – Makedonski zvaničnici se od pomena pripajanja Kosova Albaniji klone kao đavo od krsta, svesni da takav ishod "kosovskog pitanja" praktično znači razbijanje makedonske države. Otuda se zvaničnici uzdržavaju da komentarišu sve učestalije izjave o "konačnom ujedinjenju Albanaca na Balkanu". Izuzetke predstavljaju bivši makedonski premijer Ljupčo Georgievski i univerzitetski profesor Đorđi Marjanović, koji godinama upozoravaju na "Veliku Albaniju" kao krajnji cilj albanskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << političkih partija na Balkanu, pogotovu onih koje deluju izvan države Albanije. Tvrdnju da je zapadna Makedonija zagarantovano parče buduće Velike Albanije i da je to "istorijska neminovnost", Makedoncima je godinama servirao i obrazlagao Arben Džaferi, jedan od stratega politike koja je Makedonce primorala da potpišu Ohridski dogovor, koji je praktično ozvaničio deobu državnosti između Makedonaca i Albanaca.
Geneza priče o pripajanju dela države budućoj velikoj albanskoj državi na Balkanu leži u referendumu za kulturnu autonomiju Albanaca u zapadnom delu Makedonije, geografski uokvirenoj kao "Ilirida". Uz asistenciju američkih senatora Džozefa Diogvardija i Boba Dola, tetovski profesor Nevzat Halili, lider Partije demokratskog prosperiteta, prve političke partije Albanca u Makedoniji, 1992. godine realizovao je izjašnjavanje svojih subnarodnika, udarivši tako temelje onome, što će za epilog imati pomenuti Ohridski dogovor.
Halili se nedavno oglasio sa zahtevom da registruje građansku asocijaciju "Ilirida" i pri tom je zatražio promenu makedonskog Ustava, odnosno novo federalno ustrojstvo makedonske države. On je jesenas u Tetovu naširoko obrazlagao "neminovnost" stvaranja dve federalne jedinice, pobrojavši sve elemente: brojnost, koncentraciju stanovništva, odredbe Ohridskog dogovora i volju Albanaca.
Unisonost albanskih političara po pitanju federalizacije, podele i pripajanja dela Makedonije budućoj "Velikoj Albaniji" nedvosmislena je, bez obzira na njihova međupartijska i međuklanovska trvenja u borbi za vlast. U pristojnim razmacima, sa povodom ili bez njega, albanski lideri u Makedoniji aktuelizuju pitanje njene federalizacije. Staroj "Iliridi", koja se oglašava na panoima, bilbordima i putokazima širom zapadne Makedonije, od nedavno je pridodata "Dardanija", teritorija na kojoj žive Albanci, a koja se prostire na prostorima suverenih država Grčke, Makedonije, Srbije i Crne Gore.
U poslednje vreme nema javnog licitiranja sa "Iliridom" i "Dardanijom", a razlozi su razumljivi. Predstavnici Albanaca u Makedoniji klone se izjava koje bi iritirale Makedonce, jer im je veoma važno da zvanično Skoplje podrži nezavisnost Kosova, pa i ne upitani izjavljuju da će Makedonija ostati njihova država i kad Kosovo postane nezavisno. Makedonci su, s druge strane, naprosto primorani da daju podršku nezavisnosti južne srpske pokrajine, jer bi se u protivnom koliko sutra suočili sa sličnim albanskim zahtevima u svojoj zemlji. Na takvu mogućnost ih redovno upozoravaju zapadni emisari, a Vašington od Skoplja javno zahteva da se pre svih izjasni o priznavanju nezavisnosti Kosova.
Ako bi se uzela u obzir brojnost Albanaca, njihova koncentrisanost na teritoriji, zastupljenost u državnim organima i institucijama, pre svega u policiji, vojsci i diplomatiji, te političke poruke koje šalju, moglo bi se reći da se oni treniraju za federalno ustrojstvo u Makedoniji, u iščekivanju kosovskog raspleta i mogućeg pripajanja "Velikoj Albaniji". A na mogućnost odvajanja zapadnog dela pre izvesnog vremena upozorio je Klaus Rajnhart, bivši komandant KFOR-a na Kosovu. Aktuelna vlast u Skoplju se nada da će takva nastojanja makedonskih Albanca osujetiti SAD, koji se vidi kao zaštitnik makedonskog suvereniteta.
[objavljeno: ]
.jpg)
