Izvor: N1 televizija, 07.Dec.2017, 19:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ilić: Nisu problem neonacisti, država je ekstremistička
U regionu postoji više od 60 veb-sajtova koji otvoreno podržavaju razne ekstremne ideje, pokazuje istraživanje BIRN-a. Sociolog Vladimir Ilić, međutim ocenjuje da priča o ekstremnim organizacijama služi za prikrivanje ekstremizma države i društva, dok istoričar Hrvoje Klasić upozorava da mladi danas imaju veću trpeljivost prema ekstremnim idejama.
Grupe ekstremne desnice na Balkanu nemaju pristup tradicionalnim medijima, pa se okreću internetu kao moćnoj platformi >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << na kojoj mogu da šire svoje radikalne poruke. U regionu postoji više od 60 veb-sajtova koji otvoreno podržavaju razne desničarske ideje, poput etnički čistih država, neonacizma i homofobije, podaci su do kojij je došla Balkanska istraživačka mreža (BIRN).
Urednik BIRN-a Denis Džidić za Dan užvio TV N1 objašnjava da se u BiH uglavnom radi o grupama koje imaju uporište u prošlosti, pa tako “postoje neoustaške, neočetničke, pa čak i jedna probosanska desničarska organizacija koja nije na religijskoj osnovi”.
Podaci govore da narativi jednih povećavaju narative drugih, ukazuje Džidić i ističe da se vesti o incidentima u jednoj državi zloupotrebljavaju kako bi se mobilisala sopstvena etnička zajednica.
“Koriste jako vesti da se plašimo jedni drugih, da se štiti 'naše'”, objašnjava on.
Istraživanje, kako kaže, nije pokazalo direktnu vezu političkih elita sa ekstremnim organizacijama, ali je vidljivo da su te grupe jako vezane za političku retoriku nacionalističkih stranaka. “Oni se hrane nacionalizmom koji je dominantan u politici. Jasno se može uvideti sprega”, kaže on.
Ističe i da npr. u BiH ne postoji nikakvo učenje o proteklom ratu, jer tri naroda ne mogu doći do konsenzusa o tom pitanju. I ne samo da se ta tema ostavlja po strani, već se revidira ono što se dešavalo u Drugom, pa i u Prvom svetskom ratu, dodaje Džidić.
Mladi stoga imaju razlilite percepcije o dešavanjima u prošlosti i pošto nemaju sistemske odgovore, lako se vezuju za ono što pročitaju na internetu, upozorava urednik BIRN-a.
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Vladimir Ilić, Ilić ekstremizam posmatra it šireg ugla i ocenjuje da se taj pojam koristi da se sakrije pravi eksremizam – ekstremizam države i društva.
Nereagovanje države i javnih servisa u slučaju rušenja objekata u Savamali, Ilić vidi kao ekstremizam, kao i siromaštvo u koje građani sve dublje tonu.
“Ekstremistička je država, ekstremističko je društvo, a ne neke marginalne grupe koje bi država mogla lako da likvidira”, ocenio je Ilić i dodao da država toleriše neonacističke grupe kako bi sebe predstavila kao neeksremnu.
“Desne ekstremne organizacije su deo državne uprave, samo bez fiksnih plata”, tvrdi Ilić i ocenjuje da nisu ugroženi samo pojedini novinari, već svih sedam miliona građana Srbije.
“Naš narod živi u uslovima najgoreg ekstremizma. Ljudi su u socijalizmu odlazili iz zemlje da se vrate, ljudi danas odlaze i ne vraćaju se”, podseća on i ocenjuje da će ekstremizma biti dok god bude siromaštva i visoke nezaposlenosti, jer stav formira društvena struktura.
Na pitanje kakva nas onda budućnost čeka i imali svetle tačke, Ilić je rekao da je “realno nema”, ističući da je sociolog i da njegov posao nije da laže.
U razgovor se iz Zagreba uključio istoričar Hrvoje Klasić koji je govoreći o pretnjama upućenim redakciji portaka Indeks zbog teksta o liderima Herceg-Bosne koji su u Hagu osuđeni zbog ratnih zločina u BiH, rekao da su svi koji su ikada doveli u pitanje službeni narativ hrvatske istorije, bar jednom suočili sa pretnjama.
Kaže i da mu je, kada je poslednji put pretnje smrću prijavljivao policiji, rečeno da se pretnja uzima u obzir samo ako je direktna, pa po tome npr. poruke poput “Plivaćeš Savom” ili “Izvadiću ti oči”, nisu pretnja smrću.
Klasić ističe da hratska politička elita jedno govori javno, a drugo tajno, te da je nažalost tajno razmišljanje dominantno. Podseća da reustašizacija nije počela sada, ali da je 90-h na čelu države bio antifašista i bivši partizan, dok su se u praksi ulice nazivale po ustašama, a u upotrebu se vraćao pozdrav “Za dom spremni”
Takva situacija je, prema Klasićevoj oceni, zbunila javnost i stvorila plodno tlo za ekstremne poruke, što je na kraju i pomerilo granicu toga šta je uopšte ekstremno. Kaže da mu kao istoričaru nikada nije padalo na pamet da će se jednog dana baviti pitanjem da li je Jasenovac uopšte postojao, a to se danas nažalost dešava.
Hrvatske elite sa figom u džepu, jedno javno, drugo tajno, a tajno je dominantno razmišljanje. Reustašizacija nije krenula sada, 90-ih antifašist i partizan na čelu države, a u praksi ulice po ustaškim, za dom spremni. Kada imatze situaciju kada zbunjujete javnost, naravno da ovakve eksteeme poruke dolaze na plodno tlo. Ne znate više šta je ekstremno, ne bi mi palo na palmet da ću se baviti temom da li je Jasenovac postojao. Gde je granica toga šta je ekstremno to je pravo pitanje.
“Pitanje je šta je nama u studiju ekstremno? Nama je možda jedno, ali onima koji su rođeni 90-ih i koji su u udžbenicima istorije čitali o tim Srbima, Hrvatima, Šiptarima… Njima je granica viša”, upozorava on.
Sreća u nesreći je, kako kaže, štov više nisu ni ti udžbenici, ni ta škola ključni u odgoju mladih, ali je loše što na mlade utiče društvo u celini. U susretu sa njima, kako kaže, čuje “stravične stvari”, ne samo po nacionalnom pitanju, veći po pitanju izbeglica, seksualnih manjina i svih drugih razlika.
.jpg)
