Izvor: Vesti-online.com, 25.Feb.2011, 08:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ilegalna soja više rađa
Prema važećem Zakonu o genetski modifikovanim organizmima koji je usvojen 2009, u članu dva, nijedan modifikovan živi organizam, kao ni proizvod sastavljen od njega, ne može da se stavi u promet, niti gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Srbije. Nagađa se da će tokom godine zakon biti promenjen, što je izazvalo buru u javnosti. Za sve to vreme na srpskim njivama ipak rastu biljke iz laboratorije.
Inspektori Ministarstva poljoprivrede tvrde da seljaci kupuju seme na crno >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << zbog boljih prinosa, dok nevladine organizacije slute da srpska vlada neće odoleti profitu, pa će doći do izmene ovog zakona jer iza svega stoje velike svetske multinacionalne kompanije. Dušan Pajkić, direktor generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede, kaže da zakonska zabrana znači da se ništa što je genetski modifikovano u Srbiji ne može koristiti legalno.
"U prodavnicama ne sme da se nalazi hrana koja je genetski modifikovana, niti sme da se uveze seme čiji je genetski materijal promenjen metodama savremene biotehnologije", kaže Pajkić i objašnjava da je u isto vreme dozvoljeno da se GM biljke proizvode, ali u zatvorenim laboratorijskim uslovima - u naučne svrhe.
"Do donošenja ovog zakona izdata je jedna dozvola za izvođenje eksperimenata kompaniji Monsato i to na godinu dana, ali je taj rok već istekao", kaže on za "Vesti".
Činjenicu da na srpskim njivama, ipak, ilegalno rastu biljke iz laboratorije potvrđuju i iz ministarstva poljoprivrede. Kontrolom na terenu, stručnjaci iz ovog ministarstva utvrdili su da "labaratorijsko seme" raste i na našim njivama.
Prvi deo: Frankenštajn u srpskom tanjiru
Drugi deo: Ćevapi od brazilskog mesa
Treći deo: Zbog sira nećemo imati dve glave
Četvrti deo: Zbog GMO, polovina Srba će umreti
"Seme je nekako ipak dospelo do srpskog seljaka, pa smo za godinu dana, kontrolišući 1.100 proizvođača, utvrdili da njih 98, što je negde oko devet odsto, gaje modifikovanu soju. Priče da zemljoradnici ne znaju kakvo seme kupuju uopšte nisu tačne, jer ga ne kupuju u prodavnicama već na crno.
Verujem da većina ne zna kolika je štetnost, ali o boljim prinosima i jeftinijoj proizvodnji srpski ratari uglavnom informacije dobijaju od komšija po sistemu od "usta do usta".
To seme je švercovano, i stiže uglavnom iz Rumunije jer je tamo jedno vreme bila dozvoljena proizvodnja GM biljaka, a zatim i iz Bosne, Mađarske... Nije ga teško nabaviti", objašnjava Pajkić.
Inspektori imaju ogroman problem da takve useve otkriju na terenu i unište.
"Inspektori nailaze na blokade i nije moguće uništiti takve useve bez podrške policije. Isto tako dešava se da u središtu njive koja je zasejana kukuruzom bude posađena genetski modifikovana soja. Seljaci nikada ovakvu vrstu semena ne sade pored puta, što znači da im je jasno šta gaje.
Soja se kontroliše i prilikom otkupa. Ako se utvrdi da je genetski izmenjena, smešta se u posebne silose, a uništava se tako što se prerađuje u biodizel. Vrlo lako je uočljiva, jer ako vidite da na njivi uopšte nema korova, onda je sigurno reč o genetski modifikovanoj soji. Mi smo uglavnom nailazili na GMO soju, ne znamo da li ima useva kukuruza. Verovatno da, ali manje", objašnjava Pajkić.
Predsednik Centra za razvoj ekološke svesti Milan Đurić kaže da je osim gajenja biljaka u Srbiji problem što je Zakonom o reproduktivnom materijalu šumskog drveća dozvoljeno gajenje i sadnja genetski modifikovanog drveća.
- Ovo drveće je, za razliku od prirodnog, mnogo krtije, ima manje vlakana i kao takvo pogodno je za lakšu obradu i veću proizvodnju papira. Međutim, opasnost od njega je mnogo veća, jer njihov polen prelazi 600 km, a pojedinih vrsta i 2.000 km. Tako se mutirani geni mogu preneti na sve okolno drveće - kaže Đurić.
Danas je genetski modifikovanim kulturama zasejano 134 miliona hektara, u 25 zemalja. Od toga na zemlje u razvoju otpada trećina, a najviše je takvih useva u Brazilu, Argentini, Indiji i Kini. Oko 90 odsto farmera koji proizvode GM hranu je siromašno i nalazi se u zemljama u razvoju. Gajenjem GMO hrane u svetu bavi se 14 miliona farmera.
Gajenjem GMO organizama stvaraju se nove jedinke koje kao takve ne postoje u prirodi i za koje se još ne poznaje uticaj na ravnotežu uspostavljenog ekosistema, upozoravaju stručnjaci.
Nastavak na Vesti-online.com...
