Izvor: Politika, 26.Jan.2014, 12:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igumanovljeva palata i dalje nema „krunu”
Raskošna skulptura u bronzi „Sima Igumanov sa siročićima” i dalje ne krasi velelepnu palatu na Terazijama. – Projekat rekonstrukcije postoji, Zavod za zaštitu spomenika kulture izdao je konzervatorske uslove, ugovor o restauraciji jeste sročen, ali ne i potpisan
Skulpturalna kompozicija „Sima Igumanov sa siročićima”, delo slovenačkog vajara Lojza Dolinara, krasila je vrh Igumanovljeve palate na Terazijama nepune dve decenije, od 1936. kada je zdanje podignuto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do leta 1950. godine kada su je skojevci čekićima razbili u parčad.
Grupa stojećih figura izlivenih u bronzi, koja je predstavljala srpskog trgovca i dobrotvora Simu Andrejevića Igumanova (1804–1883) i omladinu, nalazila se kao centralni element na samom uglu iznad poslednjeg sprata velelepnog zdanja.
Ovaj spomenik kulture (uživa status kulturnog dobra od 1977) pre desetak godina dobio je novo ruho – u potpunosti je obnovljena fasada zdanja, da bi pre tri godine na kamenim pločama zasijale i dekorativne svetiljke, ali mu ni dan-danas nije vraćena „kruna”.
Raskošna skulptura u bronzi i dalje ne krasi velelepnu palatu na Terazijama. Projekat rekonstrukcije postoji, Zavod za zaštitu spomenika kulture izdao je konzervatorske uslove, ugovor o restauraciji jeste sročen, ali ne i potpisan, angažovani su i umetnici vajari koji su spremni da staroj skulpturi udahnu novi život...
Problem je novac kojeg nema dovoljno da bi počela restauracija figura čiji bronzani delovi i kalupi u gipsu nisu sačuvani u celosti.
– Kompoziciju su uklonili i potom uništili skojevci posle Drugog svetskog rata, zgrada je nacionalizovana, ali je zadužbina na kraju ipak uspela na prikupi i sačuva njene delove. Kalupi u gipsu bez kojih ne bi bilo moguće obnoviti skulpturu nalazili su se u zgradi Bogoslovije u Prizrenu, čiji je osnivač Sima Igumanov. Ideja o obnovi vajarskog dela je prvi put „oživela” 1991, kada je zgrada vraćena zadužbini. Tada je na krovu zdanja stajala reklama Beobanke, koja je prihvatila da novčano podrži restauraciju. U to vreme još nismo znali da se pojedini delovi kompozicije nalaze u zgradi Patrijaršije, niti smo imali predstavu kako bi skulptura trebalo da izgleda. Nije bilo nijedne njene verne fotografije na osnovu koje bi vajar Svetomir Basara mogao da uradi skulpturu. Postojeći delovi kalupa nisu bili dovoljni za početak posla – priseća se Bogoljub Cvetinović, upravitelj Zadužbine Sime A. Igumanova.
Kada su delovi konačno pronađeni i prebačeni u Basarin atelje na Šarplanini, iskrsava novi problem – počinje kriza u Beobanci.
– Prvobitni plan je propao, a kasnije se dogodilo i bombardovanje Kosova i Metohije. Prizrenska Bogoslovija se preseljava u Niš, gde se prebacuju svi delovi skulpture i kalupi iz vajarskog ateljea. Sve praktično staje, ali se nismo predali. Pre tri godine zadužbina ponovo pokreće pitanje rekonstrukcije, posao se poverava umetničkoj livnici „Kuzman” iz Smedereva, a u izradu skulpture uključuje se i vajarka Drinka Radovanović – dodaju u zadužbini.
Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda uradio je konzervatorske uslove za izradu skulpture. Njihovi su stručnjaci i pre toga, tačnije 2004, uradili tehnički opis za restauraciju fasade Igumanovljeve palate, kojim se predviđaju ovi vajarski radovi.
Planirano je da se na postojećem krovu palate izradi skulptura „Sima Igumanov sa siročićima”, pod uslovom da se prethodno ukloni predimenzionirani betonski postament, koji se nekada koristio za reklame.
Još 2011. predloženo je Skupštini grada da učestvuje u finansiranju obnove skulpture, uz predlog da zadužbina odvoji polovinu sredstava. Grad je podsetio nadležne da je već uložio novac za obnovu i osveženje spoljnog dela fasade i da zasad u budžetu nema novca i za skulpturu.
Procenjeno je da je za restauraciju potrebno 100.000 evra, ali je zadužbina ipak pripremila ugovor sa umanjenom cenom radova na 80.000 evra. Umetnici su se odrekli dela svojih honorara zarad početka radova na rekonstrukciji i cena je umanjena na 80.000 evra. Ugovorom se predviđa da skulptura bude vraćena na staro mesto, na vrh zdanja na Terazijama, u roku od 180 dana.
Njeni delovi i dalje stoje netaknuti u livnici „Kuzman”, a vajarski tim čeka „zeleno svetlo” za početak umetničke avanture. Samo novca nema – ni na vidiku.
Delo zadužbinara
Zgrada je podignuta prema projektu Petra i Branka Krstića. Na pročelju fasade nalazi se natpis „Zadužbina Sime Andrejevića Igumanova Prizrenca”.
Trgovac Sima Igumanov otvorio je 1872. godine u Prizrenu Bogoslovsko-učiteljsku školu, čije je izdržavanje obezbedio osnivanjem svoje zadužbine koja je podigla palatu na Terazijama i koja donosi redovne prihode. Zgrada je proglašena spomenikom kulture 1977. godine. Skulpturalna kompozicija „Sima Igumanov sa siročićima” bila je visoka 3,6 metara.
Zadužbina danas ostvaruje prihode od zakupa poslovnog prostora u prizemlju i stanarine od stanova na spratnom delu od nosilaca stanarskih prava. Finansira i rad 1999. prognane Prizrenske bogoslovije u Nišu, a takođe i obnovljeni rad Bogoslovije u Prizrenu. Zadužbina stipendira oko 150 učenika i studenata sa KiM.
M. Brakočević
objavljeno: 26/01/2014
