Izvor: Večernje novosti, 14.Okt.2018, 10:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Igor Jurić: Ubice dece ne smeju na ulicu

Osnivač Fondacije "Tijana Jurić" za naš list: Ljudi se poistovećuju sa mnom zbog surovog ubistva moje ćerke Tijane. Stručnjaci tvrde da ih je nemoguće resocijalizovati VIŠE od 160.000 građana dalo je svoj potpis za inicijativu da se za najteža krivična dela, počinjena prema deci, trudnicama i nemoćnim licima, uvede kazna doživotnog zatvora. Inicijativa je predata Skupštini, ali se ne zna da li će doći na dnevni red i kada. Država ne sme da ostane nema na ovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << narodnu inicijativu, obratićemo se ponaosob svakom narodnom poslaniku i tražiti njihovu pomoć. Sigurno je da ćemo iskoristiti svaku opciju da bismo došli do cilja, kao što su Ustavni sud ili referendum. Ovako, u razgovoru za "Novosti", o bici za uvođenje doživotne kazne, ali i o načinima da se deca zaštite od seksualnih predatora na internetu i u životu, govori Igor Jurić, osnivač Fondacije "Tijana Jurić", koja nosi ime po njegovoj tragično nastradaloj ćerki. * Zbog čega je važno uvesti kaznu doživotnog zatvora? - Razgovarali smo sa zaposlenima u kazneno-popravnim zavodima, čuvarima, psiholozima i drugim stručnjacima koji godinama rade sa takvim ljudima. Sve ukazuje na to da ne postoji mogućnost resocijalizacije takvih ljudi, što je najveći problem. Vrlo je važno da kada se pišu zakoni, u tim grupama ne budu samo ljudi koji su za to školovani, nego i oni koji imaju iskustva u radu sa surovim ubicama. Tvrdim i garantujem, nažalost, da će berberin iz Malče sigurno pokušati da počini isto, ako ne i mnogo teže krivično delo. On je dva puta pomilovan, moje pitanje za naše društvo je ko će snositi odgovornost kada počini neki zločin. Naglašavam da nisam za hemijsku kastraciju, jer takvi ljudi kada su seksualno nemoćni, tek onda znaju da budu agresivni.BARBARA - GREŠKA SVIH NAS * DA li ste u kontaktu sa roditeljima Barbare Vitez, ima li pomaka u potrazi? - To je jedna strašna priča. U kontaktu smo, ali mi je veoma teško da razgovaram sa njima, jer iako sam uradio koliko sam mogao da se Barbara pronađe, svesni smo svi da nisam uradio ništa. Ta nemoć me razara. Uz ubistvo male Milice Barašin, i ovo je slučaj u kojem smo svi zakazali. Ne želim da upirem prstom ni u koga, ali saznanje da je bilo svedoka, a da se nije došlo do istine, poražavajuće je. * Uticali ste na to da se napravi Registar nestalih lica, kako on pomaže u potrazi za njima? - Kada smo pokrenuli Registar nestalih, imali smo osam osoba na spisku, danas je više od 40 ljudi. Neki koje uspemo da pronađemo su živi, neki nažalost mrtvi, a za nekima se i dalje traga. Puno smo uradili i podigli svest kod ljudi, da se, kada neko nestane, svi se dignemo na noge i pomognemo da se ta osoba pronađe. Policija je uradila mnogo od momenta kada je moja ćerka Tijana nestala, dosta se stvari promenilo, naročito kada nestanu deca, niko ne postavlja pitanje da li treba da se traži, već je to obaveza. U najvećem broju slučajeva policija je dobro odreagovala i pronašla decu. Međutim, i odrasli ljudi su vredni potrage i ne smemo da dozvolimo da to ne činimo. PROČITAJTE JOŠ - Samo doživotna za ubice dece * Čini se da porodice čiji je član nestao u vama često vide slamku spasa? - Fondacija brine o porodicama nestalih, trudimo se da im pružimo psihološku pomoć, da u teškim trenucima osete da nisu zaboravljeni. Ljudi se poistovećuju sa mnom zbog tragedije koju smo proživeli moja porodica i ja, uradili smo dosta da steknemo poverenje ljudi. Policija i institucije su veliki sistem koji često nema vremena za sve nas, ali mi moramo da to popravimo. Ne možete da zamislite kakav je pakao kada ne znate gde vam je dete, mi smo 13 dana živeli sa tim i osim saznanja da ti je dete mrtvo, podjednako je strašno živeti sa neznanjem gde je i šta u tom momentu preživljava... Razumem te ljude i želim svima da pomognem. Nedavno smo se svi obradovali što je momak iz okoline Aleksinca pronađen posle godinu dana, za mene je tada i Tijana oživela, i to mi nekako daje motiv i nadu da ćemo jednog dana uspeti da pronađemo i Barbaru Vitez, i Biljanu Đorić i sve druge za kojima se dugo traga. * Poslednjih dana je bilo dosta osnovanih ali i neosnovanih objava o otmicama dece oko škola. Kako da napravimo balans između realne opasnosti i širenja panike? - Zaređalo se nekoliko slučajeva i ne mogu za svaki da kažem šta je lažna uzbuna, a šta prava. Ljudi sada više razmišljaju i ukazuju na problem. Ali u takvim situacijama važno je biti vrlo smiren i sve moguće informacije zapisati i policiji dati konkretne podatke - registraciju, opis, tačno vreme i mesto... Ne treba širiti paniku, ali za mene lično je mnogo bolje da su u strahu velike oči, a da se ništa ne desi. Apelujem na roditelje da upozoravaju decu, da naprave neku lozinku, da ako i neko priđe detetu u ime roditelja, može da zna kakve su namere. Važno je da Srbija uvede sistem obaveštavanja, kao što su Amber alert ili Child alert, stručni ljudi su nam rekli da on nije skup i da imamo sve resurse, samo treba da obučimo policiju za takve slučajeve. Sistem je veoma efikasan, a u slučaju otmice, ukoliko se dete ne pronađe u roku od dva do tri sata, smrtnost je 75 odsto. To je neumoljiva statistika i to je bio slučaj sa Tijanom, ona je imala ta tri sata kada smo svi mogli da odreagujemo bolje, ali nismo. PROČITAJTE JOŠ - Peticija: Doživotni zatvor podelio stručnjake * Da li u tome može pomoći i javni registar pedofila? - U stalnom sam kontaktu sa ocem male Marije Jovanović, koji je inicirao Marijin zakon, veoma važan za ovo što mi danas radimo. Slobodan je inicirao taj registar i ja mu dajem svaku podršku. Potpuno mi je nejasno kako danas možemo da znamo ko koliko duguje za komunalije, a da nemamo spisak ko je seksualno napastvovao neko dete. Puštamo takve ljude na ulicu, bez promišljanja šta će uraditi sutra. S obzirom na ekspanziju pedofilije u Srbiji, taj registar je apsolutno neophodan. Pedofilija je uzela velikog maha, trguje se fotografijama i drugim materijalima gde se zlostavljaju deca i bebe. Kazne su male, a to mogu da tvrdim jer smo imali slučajeve da je policija prikupila dokaze, a da su sankcije bile na zakonskom minimumu. * Često govorite i o zaštiti dece na internetu, da li tamo sada vreba možda i najveća opasnost? - Tu dosta radimo i sada treba da postanemo deo globalne mreže koja se bavi skidanjem štetnih materijala na internetu. Pokušavamo da sarađujemo sa najstručnijim ljudima Evrope, da bismo zaštitili decu i digli svest u Srbiji na viši nivo. Obišli smo više od 400 škola, nedeljno imamo bar tri predavanja, ukazujemo na slučajeve, snimamo filmove, kako bi deca i roditelji shvatili kakve opasnosti vrebaju. Roditelji često ne shvataju da svoju decu izlažu predatorima kada okače njihovu obnaženu sliku na društvene mreže, te slike se prodaju pedofilima, dovode decu u opasnost da budu žrtve otmice ili napastvovanja. * Šta vam daje snagu za ovakvu lavovsku borbu? - Verujem da su ljudi u meni videli iskrenu želju da nešto promenim, ovo je Tijanina priča u kojoj ona živi kroz mene i ja živim kroz nju, i ne smem da napravim grešku. Želim da moja Tijana bude ponosna na mene. Mogu da ne uspem u mnogo čemu, ali moram da čuvam Tijanino ime i da sve što radim bude dobro. Sve ovo me ispunjava, toliko sam želeo da se odužim, snosim ogromnu odgovornost što ona danas nije sa nama, nikada se neću pomiriti s tim i svako jutro ustajem sa mislima da li sam mogao više, gde sam pogrešio i šta nisam uradio. Najveća greška je što nisam dovoljno razgovarao sa njom, što sam mislio da se to ne može desiti i to je poruka za svakog roditelja - nemojte biti sigurni da vaše dete ne može da postane žrtva. Dok sam živ, neću prestati da vodim ovu bitku, jer verujem da kao društvo možemo da napravimo ovu zemlju boljom i sigurnijom.

Nastavak na Večernje novosti...