Izvor: RTS, 18.Sep.2009, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ignjatović: Potpuna saradnja sa Hagom
Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom, a ako se begunci lociraju u Srbiji, biće uhapšeni i isporučeni, rekao direktor kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom Dušan Ignjatović.
Direktor kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom u Hagu Dušan Ignjatović izjavio je da Srbija u potpunosti sarađuje sa tom međunarodnom institucijom i da preduzima sve što je u njenoj moći kako bi se preostala dva begunca našla u Hagu.
"Stav >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Vlade Srbije je jasan. Haški begunci Ratko Mladić i Goran Hadžić onoga trenutka kada budu locirani, ako su na teritoriji Srbije, biće uhapšeni i isporučeni Tribunalu i u to niko ne bi trebalo da sumnja", kaže Ignjatović u intervjuu Tanjugu.
Ignjatović je precizirao da je Srbija do sada potpuno ispunila više od 99 odsto zahteva Tribunala vezanih za dostavljanje dokumentacije, da su svi svedoci oslobođeni čuvanja službene tajne, kao i da su svi zahtevi vezani za uvid u arhivu ispoštovani.
Dušan Ignjatović je naveo da u ovom trenutku postoji nekoliko neispunjenih zahteva, što je posledica nemogućnosti da se u kratkom roku odgovori na sve zahteve, koji pristižu svakodnevno.
Povodom odluke Haškog suda da na privremenu slobodu pusti bivšu predsednicu Republike Srpske Biljanu Plavšić, Ignjatović je rekao da će ta odluka biti realizovana u oktobru i da će Srbija, ukoliko Tribunal postavi neke zahteve, učiniti sve da ih ispuni.
Podsetivši da je Srbija pokrenula incijativu da pravosnažno osuđeni pred Tribunalom izrečenu zatvorsku kaznu izdržavaju u zemlji matici, Ignjatović je rekao da Beograd po tom pitanju vodi razgovore sa Ujedinjenim nacijama i Tribunalom i da uskoro očekuje dodatni napredak.
On je podsetio da je tokom posete Beogradu u julu predsednika Tribunala Patrika Robinsona posebno istaknuto da Hag shvata značaj tog pitanja za Srbiju.
Osuđenima omogućiti služenje kazne u zemlji iz koje potiču
Ignjatović je naveo da Srbija, kao i druge zemlje u regionu, Hrvatska, Slovenija, smatra da treba omogućiti osuđenima da kaznu izdržavaju u zemlji iz koje potiču.
Prema njegovim rečima, tokom ratnih dešavanja devedesetih godina, kada je Tribunal i osnovan, tako nešto nije bilo moguće, ali sada je situacija drastično izmenjena.
"Spremni smo da kao normalan deo međunarodne zajednice preuzmemo odgovornost", rekao je Ignjatović i dodao de je jedna od motiva za takvu inicijativu bilo i pitanje resocijalizacije osuđenih.
Ignjatović smatra da bi resocijalizacija, ukoliko je moguća, najbolje rezultate dala ukoliko bi osuđeni kaznu izdržavao u sredini iz koje potiče.
Govoreći o zaštiti svedoka koji imaju zaštićen status, Ignjatović je rekao da se ne može složiti sa ocenom Tribunala da u Srbiji postoji zastrašivanje svedoka.
U prilog toj tvrdnji, istakao je da Srbija više od godinu dana nije dobila nijedan zahtev Tribunala za dodatnu zaštitu svedoka, niti da joj se desilo, kao što je bio slučaj u nekim drugim zemljama, da neki svedoci po misterioznim okolnostima nestanu.
"Ne mogu da kažem da nema nikakvog zastrašivanja svedoka ni u jednom slučaju, međutim, to, svakako ne čine državni organi i da bi nadležni mogli da reaguju u takvim slučajevima neophodno je da o tome budu informisani, kazao je Ignjatović.
Ignjatović je zaključio da je saradanja Srbije sa Tribunalom dobra i uspešna i naglasio da Republika čini sve da se ona u onim segmentima u kojim je to moguće poboljša.
