Izvor: Blic, 23.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igalo na siromašnom jugu Srbije
Vekovi su, čak milenijum i po, spojili kraljeve u Bujanovačkoj banji. Predanje kaže da je mesto na izvoru Kraljeva kuća dobilo ime po srpskom vladaru Milutinu koji je ovde dolazio na odmor... a kad je 1984. godine izgrađen moderan rehabilitacioni centar "Vrelo", Kraljevsko lekarsko društvo Velike Britanije svrstalo je Bujanovačku banju među tri najznačajnije u Evropi.
Stariji meštani još pamte šezdesete godine kada je milicija, pod izgovorom da suzbija nadrilekarstvo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rasterivala narod koji se kupao u mulju što je zaudarao na sumpor. S kolena na koleno se prenosilo saznanje da je izvor lekovit, i da pomaže kod zarastanja preloma i kožnih oboljenja, pa ništa nije vredelo ni kad je tadašnji predsednik opštine naredio da se banja ogradi bodljikavom žicom, a izvor zaspe lomljenim staklom!!!
Tek 1975. godine, kada je u banji otvorena ambulanta, izgrađena su dva zatvorena bazena, a posle je već bilo lakše, sve do kompleksa o kojem su se tako pohvalno izrazili učeni članovi onog britanskog Društva.
Istina, za tu ocenu nisu zaslužni ni ljudi ni zgrade, već priroda koja je bila više nego izdašna: jedinstvenom u Evropi čini je to što se tri lekovite materije - gas ugljen-dioksid, lekovito blato i mineralna voda nalaze na istom mestu! Slovačka, popularnija od nas po banjskim lečilištima, na primer, ima i blato i vodu, ali u dve banje udaljene stotinak klometara.
U atestima koje su banji davale svetske institucije, iz nadaleko poznatih Karlovih Vara i francuskog Višija, recimo, uredno su nabrojane "indikacije". Prevedeno na jezik običnog naroda, to su bolesti koje Bujanovčka banja leči, ili bar olakšava tegobe: kožna oboljenja, reuma, visok pritisak, migrene, posledice šloga i povreda i nesreća... Medicinski stručnjaci ističu, uz sav oprez i bojazan da ne uliju lažnu nadu, da bujanovačko blato postiže odlične efekte u prvim stadijumima psorijaze, kao i da ublažava teškoće koje se javljaju u kasnijim fazama razvoja ove kožne bolesti.
Blato, inače, može da se koristi direktnim nanošenjem sa tla, ali se mnogo bolji rezultati postižu - i to je standardni postupak u lečilištu - kada blato "sazri", odnosno odleži šest meseci u mineralnoj vodi, pa se tek onda nanosi na telo. U banji se i osušeno "zrelo" blato meša sa parafinom, kako bi pacijenti takve pakete mogli da ponesu sa sobom, i kod kuće nastave lečenje.
Ugljen-dioksid, ustanovljeno je pre stotinak godina, vrlo efikasno otklanja tegobe u cirkulaciji krvi. Ovaj bujanovački koristi se bez ikakve prerade, direktno iz podzemnih izvora, na dva načina: potkožnim injekcijama u strogo određene tačke na telu, i gasnim kupkama. Velike kade zatvorene su svojevrsnim "šatorima" i pacijenti svakodnevno provode u njima vreme koje im odredi lekar. Mineralna voda na izvoru ima temperaturu od 42 stepena, ali pacijentima sa visokim pritiskom i srčanim oboljenjima to ne smeta - naprotiv, pomaže im.
Bujanovac je siromašna opština. Na prste jedne ruke mogu da se nabroje preduzeća koja rade. Pokušavalo se, u socijalizmu, sa fabrikama za sve i svašta, pa su trajale dok je bilo pomoći države. A banja im je bila pod nosom.
Istina, ni sada se ne može reći da je njen razvoj zagarantovan - Ministarstvo zdravlja tek treba da odluči hoće li izdvojiti 110 miliona dinara, koliko je planom predviđeno za rekonstrukciju objekata starih četvrt veka.
Ambiciozna uprava Bujanovačke banje velike nade polaže i u povoljan ishod razgovora sa beogradskom VMA, čiji su stručnjaci pokazali veliko interesovanje za ovo lečilište. Hoće li biti otvoreno posebno odeljenje VMA, ili će samo lekari dolaziti u banju, ostaje da se vidi.
Za sada, radi se kako se može: smeštaj je na nivou prosečnog hotela, a potencijalne goste menadžment pokušava da privuče i povoljnostima pri plaćanju. Penzionerima se, tako, na licu mesta odobrava šestomesečni beskamatni kredit, samo na osnovu lične karte i penzijskog čeka.
Ironija je u odnosu na onu bodljikavu žicu i lomljeno staklo, što sada iz banje šalju kombi na železničke i autobuske stanice u Vranju, Bujanovcu i Ristovcu, da bi besplatno prevezli sve goste...
Glavobolja zbog vesti
Kad u novinama osvane vest da je na administrativnoj liniji sa Kosovom došlo do incidenta, u banji redovno beleže otkazivanje poseta.
- Zato nema novinara koga nismo zamolili da napiše da je banja izvan tog područja, na samo desetak kilometara od Vranja, i da nikakvih incidenata, pogotovo na međunacionalnoj osnovi, u njoj nije bilo - kaže direktor banje dr Slobodan Jovanović.
