Izvor: Danas, 05.Nov.2015, 21:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ibret meseca
Ni dana bez ibreta! Ni sata bez moralne panike! A u svim tim ibretima i pankama nikad ništa lično. Sve je to u ime odbrane od nečeg ili borbe za nešto. Uzvišeno, a da kakvo drugačije. Pretpostavljam da pretpostavljate da je naša današnja tema - ibret meseca. Po mom skromnom sudu, ta laskava titula pripala je aferi Zorannah.
V čjom bylo djelo? Evo v čjom. Modna blogerka Zorannah potegla pa objavila knjigu i - kako red i nalaže - knjigu publikumu predstavila na moskovskom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << pardon - Beogradskom sajmu, što je izazvalo pravo oduševljenje širokih devojačkih masa, ali i žestok ibret, a mestimično i gnev, kulturnih radenika, kulturnovindžija, kulturdrkadžija i dramosera opšte prakse. Šta ih je toliko uzrujalo? Eh, šta? Ogroman tiraž i još ogromnije interesovanje za Zorannahino sočinenije. Jesam li ga ja čitao? Nisam! A zašto? Zato što već odavno nisam tinejdžerka, zato što sam odavno prestao da se šminkam i da pratim modu, sledstveno čemu u Zorannahinom uratku za moju malenkost nije bilo ničeg primamljivog.
Šesto čulo mi govori da nikakve frtutme i nikakvog ibreta ne bi bilo da je Zorannah prodala, da kažemo, stotinak primeraka knjige. Naprotiv! Bila bi simpatična svima kojima je sada žestoko antipatična. Već vidim naslove - Samohrana devojka objavila knjigu da bi kupila iPhone i platila školarinu. I pročaja.
Ogromno, međutim, interesovanje i masovna kupovina blogerkinih knjiga izazvali su kolektivno zgražavanje književnih ibret hanuma i efendija koji su u Zorannahinom uspehu videli sajamsku subverziju i najavu kraja književnosti. Jer, pazite, da se blogerka nije pojavila na Sajmu, masa devojčuraka od 15,16 i 17 godina u stampedu bi pojurila da kupi knjige Artura Šopenhauera, Hajdegera i - da pomenem i nekog našeg velikana - Vase Pelagića, na primer.
Tako to ide u zemlji polupismenosti u kojoj i (formalno) visokoobrazovani dilberi čvrsto verju (i uveravaju druge) da je knjiga - izvestan, dakle, broj odštampanih tabaka uturen među korice - rezervisan isključivo za takozvane najviše uzlete ljudskog duha. To je, slutim, zbog toga što su pokondirene tikve i još pokondireniji tikvani zaboravili da reč sajam znači - vašar, a da "najviši uzleti ljudskog duha" uopšte nisu nespojivi sa vašarskom atmosferom. Dapače! Nevolja je što sajmovi knjiga već poodavno nisu vašari - i knjižare su doživele sličnu sudbinu - nego ušrojeni i aseptični pogoni za prodaju šarenih štampanih stvari. I ma koliko sajmovi danas ne ličili na nekadašnje vašare na kojima se družilo, pilo, pušilo i veselilo, u suštini su mnogo vašarskiji, sve je kao na vašaru, sve kao kod Marike na karike, ko nabije - taj dobije, pa zato koristim priliku da, u Marikinom duhu, Zorannahine kritizere nabijem na Crven Ban.
