Izvor: Blic, 23.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ibar i bunari puni olova i cinka
Ibar i bunari puni olova i cinka
KOSOVSKA MITROVICA - Deponija industrijskog 'Trepčinog' otpada pirita, najveće te vrste u Evropi, u neposrednoj blizini obala Ibra u Kosovskoj Mitrovici i Zvečanu, danonoćno zagađuju Ibar i bunarske vode teškim metalima pored reke nizvodno od ovih gradova. I pod uslovom da deponije budu odmah uklonjene, teški metali, pre svih olovo i cink, ne mogu nestati iz ovih voda ni narednih sto godina.
Više od 33 miliona tona >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Trepčinog' otpada pirita, koji ostaje nakon topljenja olovocinkane rude decenijama skladištenog na obalama Ibra u Kosovskoj Mitrovici i Zvečanu u dužini od kilometar i po, uzročnik je zagađenja Ibra. U reku se pod uticajem atmosferskih padavina slivaju teški metali, pre svega olovo i cink, a tu su i olovna prašina, kadmijum, čađ, gar, pa i živa. Teškim metalima zagađene su i bunarske vode pored Ibra više kilometara nizvodno od Mitrovice.
- Decenijama bunarske vode pored Ibra nizvodno od Mitrovice ne samo da nisu za piće već takva voda nije ni za polivanje bašti jer je puna teških metala. Sada, kada je obilje atmosferskih padavina i kada je nivo Ibra znatno veći i sadržaj teških metala u bunarskim vodama i reci je znatno veći - kaže magistar farmacije i autor stručnog rada 'Sadržaj teških metala u bunarskim vodama Ibra' Miljana Stojanović-Milosavljević.
Prošle godine velika industrijska deponija pirita u Zvečanu je pozemljena i potravljena, ali zbog lošeg i tankog sloja nabačenog zemljišta trava nije nikla, pa se sada opet sa deponije u reku direktno sliva industrijski otpad.
Još otrovnija po vodu je industrijska deponija pored Ibra u Kosovskoj Mitrovici kod Dudinog krša. Ova deponija pirita je sa znatno većim procentom metala, a i sa nje se atmosferske padavine direktno slivaju u Ibar. U blizini ove deponije, zbog velikih otrova, nema nikakvog rastinja.
O velikom trovanju stanovništva olovom koje živi pored ovih deponija govore i istraživanja stručnjaka Svetske zdravstvene organizacije 2004. i 2005. godine koji su ispitivali zatrovanost olovom romske dece u kampovima u Žitkovcu kod Zvečana i Česminom Lugu u severnom delu Mitrovice. Oba romska naselja su u neposrednoj blizini deponija pirita. Istraživanja su pokazala da je svako dete, od više od 130 ispitana romska deteta, imalo znatno više olova u krvi od maksimalno dozvoljene koncentracije. I nemački zdravstveni radnici su prošle godine ustanovili da je zatrovanost romske dece olovom u ovim naseljima najveća ustanovljena u svim dosadašnjim ispitivanjima. Z. V. Vlaškalić
Protest privatnih prodavaca Tržni centri na udaru inspektora
Sindikat privatnih prodavaca uputio je pismo Ministarstvu trgovine u kome oštro protestuje što se poreske, tržišne i druge kontrole u Nišu obavljaju u samo 1.500 lokala, iako u okrugu postoji blizu 7.000 radnji. Sindikat navodi da treba da se kontrolišu svi preduzetnici, a ne samo radnje grupisane u tržnim centrima.
Bratislav Đorđević, predsednik ovog sindikata i vlasnik lokala u Podzemnom prolazu, ističe da je u prošloj godini zatvoreno na 15 dana oko 400 lokala, većinom iz tržnih centara.
- Inspektorima je najlakše da dođu u tri ili četiri velika tržna centra u Nišu, obave kontrole, jer tako bez mnogo šetnje i utroška benzina ispune normu. Mnoge radnje na periferiji se ne kontrolišu ni jedom u toku godine, dok nas u tržnim centrima inspektori mesečno obiđu po nekoliko puta i pritom kazne - kaže Đorđević i dodaje da su trenutno u podzemnom prolazu zatvorena tri lokala.
Tihomir Stojković, vlasnik lokala i proizvodnje konfekcije u TC 'Kalča', kaže da su jednom njegovom kolegi privatniku inspektori zabranili privremeno rad jer je u kasi imao višak od samo šest dinara.
- Te zabrane su katastrofalne po privatnike. Preduzetnici koji žele da pokrenu privredu u Nišu postaju meta vrlo čestih kontrola i radnje im se zatvaraju zbog nekih sitnih nedostataka. Meni inspekcija nije pronašla nedostatke, ali bi eventualna kazna bila pogubna za moj posao jer imam proizvodnju tekstila i 20 zaposlenih radnika - napominje Stojković.
Petar Janković, radnik u 'Zoni 3', tvrdi da mu je tržišna inspekcija dva puta dolazila od početka meseca.
- Shvatam posao inspektora, ali problem je to što je gazda stalno na putu, a ja teško mogu da se izborim sa svim tim kontrolama.
Na buvljaku, 90 odsto prodavaca nema ni fiskalne kase, a da ne govorimo o radnjama u Novom Selu, Matejevcu i dugim naseljima gde inspekcije nisu ušle po godinu dana - kaže Janković. M. Smiljković
