Izvor: Blic, 08.Apr.2016, 16:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iako zadovoljni u Srbiji, migranti poručuju: "Pomozite nam da odemo!"
Poslednji voz pre zatvaranja granica prošao je pre četiri dana, ostavivši za sobom oko dve stotine migranata u Srbiji bez mogućnosti da nastave dalje svoj put. Iako su pronašli sigruno utočište u prihvatno-tranzitnim centrima, kao što oni u Adaševcima i Principovcu, njihova najveća želja je da se pridruže porodici rasutoj po zapadnoj Evropi.
Među njima je i Ra Hazan Hamo, koja je u bekstvu iz Sirije nije ostala samo bez kuće.
- Na prelasku iz Turske u Grčku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izgubili smo četvorogodišnju ćerkicu – kaže Ra, tužno pokazujući slike svoje mezimice. Utehu pronalazi samo pogledom na svoje drugo troje mališana koje su sa njom u Prihvatilištu. Ipak, ne prođe ni treunutak da ne misli na supruga, zadržanog u kampu u Iraku, nadajući se da će porodica ponovo biti na okupu negde u Evropi.
Uz sve prepreke sa kojima se izbeglice susreću na teškom putovanju, najteže je sačuvati decu. To zna i Raina zemljakinja, Raim Balaket, koja se sa bratom i svoje četvoro dece posle tri meseca na putu domogla Srbije. Već mesec dana koliko je u Adaševcima priželjkuje da krene put Nemačke.
- Moj suprug je tamo, ali nemamo novca da odemo – kaže Raim. - Dobro se brinu o nama ovde, imamo i hranu i vodu i odeću za decu, ali bi najviše želeli da nam neko pomogne da odemo.
Ipak, tmurne misli oteraju i ponekad lepe vesti - sa nestpljenjem se čekaju nove prinove! Sestrićima se raduje Iman Bajun, koja čuva starije detetom od svoje sestre. Svakog časa očekuje poziv svoje sestre iz beogradskog prodilišta da su na svet stigli blizanci. Već nakon toga počeće da razmišljaju kako da se pridruže zetu u Nemačkoj, gde su se isprva uputile.
-Nije problem da li ćemo završti u Americi, Kanadi ili Nemačkoj, ali mi jednostavno nemamo novca da odemo iz Srbije - kaže Iman, dodajući da će se prvom prilikom autobusom zaputiti za Nemačku, samo ne preko Mađarske.
Na tom putu pridružiće im se Tamir i Rania, sa svojim četvoromesečnom bebom iz prihvatilišta u Principovcu.
- Pre mesec dana smo stigli vozom u Srbiju i samo čekamo da se otvori granica da bismo otišli u Nemačku, kod moja dva brata. Umorni smo i tu je i pritisak, ali smo zahvalni za sklonište i ovde imamo sve što nam treba - priča Tamir, ne štedeći na rečima zahvalnosti za brigu koju je njegova porodica dobila u Srbiji. To je bila najveća uteha pošto su u rodnoj Siriji izgubili sve – kuću, porodicu i bližnje.
Sličnu sudbinu, ali želju deli 37 migranata koliko ih im a u prihvatnom centru u Adaševcima, od kojih su većina žene i deca. Još 150 njih, gde je trećina dece svoj voz za bolji život čeka u Principovcu.
Japanci pomogli sa 4,5 miliona dolara
Migrantima smeštenim u kampu u Adaševcima, stiglo je 6.500 komada letnje odeće za bebu i decu kao pomoć japanske kompanije Uniklo. Primopredaji, koju je organizovao Unicef, prisustvovao je Vladimir Cucić, komesar za izbeglice Republike Srbije, kao i japanski ambasador Djuići Takahara. Šef beogradske kancelarije UNICEF-a Mišel Sen-Lo zahvalio se vladi Japana koja je početkom godine odobrila bespovratnu pomoć od 4.570.000 za pomoć migrantima u Srbiji. Donacija je stigla i u kamp u Principovcu.
Veći broj zahteva za azil
Cereomniji je prisustvovao i šef Predstavništva Visokog komesarijata UNHCR u Srbiji Hans Fridrih Šoder, koji je izjavio da je broj migranata u Srbiji smanjen, ali da se drastično produžio njihov boravak ovde.
- Primećeno je i povećanje zahteva za azil u Srbiji. Trenutno broj azilanata koji borave u Srbiji nije veliki, ali njihov pravni status još uvek nije rešen i to je segment u kojem moramo pomoći Vladi Republike Srbije – dodaje Šoder.
.jpg)
