Izvor: Kurir, 23.Nov.2010, 08:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IZMIŠLJAJDER
Kod nas, očigledno, neko van zemlje naručuje građanima Srbije i vlast i opoziciju koja se od vlasti i ne razlikuje. Naručuju se i novine, naručuju i emisije, samo da se pod zemlju zakopa sve što misli drukčije. Svako nalog ispunjava prema mogućnostima i u skladu sa svojim potrebama.
Tako je „Insajderu“ sa B92 naručeno da iznosi redovno svoja „saznanja“ u korist svega što je na štetu interesa zemlje. Genijalna teza „Insajdera“ je da neka samo njima znana zavera, o >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << kojoj imaju sva moguća saznanja, a nijedan dokaz, ustoličava piramidu zla u čijoj osnovi su ideolozi, a na vrhu šljakeri: u parteru je Srpska pravoslavna crkva, prvi sprat dele Demokratska stranka Srbije i Dveri, dok ostale spratove, sve do vrha, popunjavaju razni otačastveni pokreti, zaključno sa stadionskim huliganima i uličnim batinašima.
Neko mora biti zaista veliki medijski arhitektonski mag i prirodno nadaren izmišljator, pa da sve ove stanare useli u jednu zgradu. Time se, naravno, odlikuje naručeni „Insajder“! Ako treba ubiti u čoveku svaki osećaj pripadanja sopstvenom narodu i ljubav prema tradiciji i vrednostima, to će za naručioca obaviti „Insajder“.
Po „saznanjima ‘Insajdera’“, a vi ih, dragi gledaoci, primite bez ustezanja i bilo kakve sumnje, stvari stoje ovako: Srpska pravoslavna crkva ima neku neodoljivu potrebu da bude ideolog smrti, rata i nasilja, pa takve stvari redovno blagosilja. Ideološki podmladak takve crkve su Dveri, koje nabujalu potrebu za nasiljem oblače u oprano ideološko ruho.
Politički realizator mračnjaštva i osokolitelj svakog nasilja i nasrtaja na ambasade je Demokratska stranka Srbije. Logično, jer ta politička stranka, prema „nekim saznanjima ‘Insajdera’“, ima i neke nedokazane veze sa „političkom pozadinom ubistva premijera“, što je eufemizam za: „DSS sa Vojislavom Koštunicom na čelu je gomila ubica Zorana Đinđića“!
Da ne pominjemo Obraz i „1389“, kroz čiju „obuku“ su, po „saznanjima“, prošli svi članovi DSS, a čiji je karakter takav da se njihovo postojanje upravo preispituje pred Ustavnim sudom. Da nema Crkve i DSS, prema „saznanjima“, sve navijačke grupe bi na stadionu dremljivo gledale utakmicu, a pred stadionom plele vunene čarape u humanitarne svrhe!
Ja razumem da se u političkoj borbi često ne biraju sredstva. Razumem da neko van ove zemlje hoće da plati razne da čine svašta, ali teško razumem našeg čoveka koji rado prihvati njihov nalog, pa makar to bilo za pare u vreme oskudice.
To će sve narod rešiti na izborima i oterati poltrončine zbog kojih je i gladan! Ipak, poigravanje sa Srpskom pravoslavnom crkvom, institucijom tradicije i nacionalnog prepoznavanja, kakvi god joj neki sveštenici bili (jer i oni su ljudi), opasna je rabota! Ne zbog toga što će se Crkva i kler nekom svetiti, već zbog toga što se time napada na tkivo narodnog sećanja, bez kojeg nemamo ni budućnosti.
Pored toga, pomislimo neki put na to da nas možda neko i gleda. Čak i ako ne verujemo.
