Izvor: Kurir, 08.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IZLET U KOMUNIZAM
Plavi voz svojim luksuzom i dalje oduzima dah. Svi mogu na nekoliko sati da osete kako je to biti maršal ako plate bar 200.000 dinara
BEOGRAD - Sve je isto, samo njega nema. Plavi voz je i posle 50 godina ostao nepromenjen. Isto je kao kad je u njegovom bogatom enterijeru uživao Josip Broz Tito. Sve i dalje radi besprekorno kao i 1959. godine, kad su 10 vagona izbacile fabrike „Goša“ iz Smedereva i „Boris Kidrič“ iz Maribora.
Krevet i dalje udoban. Zid prekriven >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << luksuznom svilom. Ćebad čista, plakari očuvani. Tu je i stari „grundig“ radio sa ekvilajzerima. Toalet takođe oduzima dah. Kada neogrebana, a ispred lavaboa kožna stolica - kao nova. Ima tople vode non-stop. Bojleri rade kao da su juče proizvedeni. Tasteri nisu zakazali, bar ne oni koji služe za pozivanje posluge. Ne zna se koja prostorija je lepša. Da li konferencijska sala, u kojoj se iza jedne slike nalazi kino-projektor, ili „sobica“ za odmor.
Naravno, bilo je i „bubica“, ali su uklonjene, objašnjava Mileta Nikolić, rukovodilac projekta. Privlači i šank u prelepom ambijentu. Do njega se nalazi zeleni sto, reklo bi se, kartaški. Ređaju se razne sobe. Tu je i vagon za goste. Odaja u kojoj je 1972. godine bila smeštena engleska kraljica Elizabeta II. Njen krevet, čini se, malo je tvrđi od Titovog. Knjige još uvek stoje na polici. Uglavnom one o SFRJ. Nikolić priča da nikada ništa nije „pozajmljeno“ za suvenir. Dobro se čuva i danju i noću.
Posle 600.000 pređenih kilometara u zemlji i inostranstvu i poslednje vožnje kovčega sa Titovim telom na relaciji Ljubljana-Beograd, voz je uglavnom mirovao. Od pre dve godine svi mogu da vide kako je to biti maršal, ali uz uslov da za posebne prevoze izdvoje najmanje 200.000 dinara.
- Za tu sumu mogla bi da se rezerviše vožnja od Beograda do Sremskih Karlovaca sa četiri vagona za korišćenje, u kojima može da se smesti do 96 ljudi. Eto, već imamo zakazano venčanje 25. maja naredne godine. Mladenci putuju vozom na venčanje u Sremske Karlovce - objašnjava Branka Stamenković, pomoćnik direktora za posebne prevoze.
U svakom slučaju, cena zakupa voza zavisi od broja vagona i pređenih kilometara. A kompoziciju luksuza čine predsednički vagon, u kojem su i spavaća soba, kupatilo, dnevni boravak, konferencijska sala, restoran, kuhinja, kao i vagon za goste.
Do Titove smrti plavim vozom je putovalo više od 60 državnika - Leonid Brežnjev, car Hajle Selasije, Nehru.., a posle pauze, to jest od 2005. godine, Vlade Divac, Kris Veber, Paspalj, guverneri narodnih banaka, osoblje američke ambasade i hiljade američkih turista. Održane su brojne promocije raznih kompanija, a provozali su se i premijer Vojislav Koštunica i pojedini ministri kada se otvarao Ostružnički most.
Branka Stamenković priča da je prva komercijalna vožnja bila od Beograda do Vrnjačka Banje. Putovalo se i do Bara, Prijepolja, Vršca, a u 2007. godini bilo je čak 48 vožnji, odnosno dvostruko više nego 2006. godine.
- Plavi voz ponovo oživljava. Ovo je zaista pokretni muzej. Sve je autentično. Slike, knjige, lampe, ma, ceo enterijer. Nedavno nam se javio Muzej za nauku i tehnologiju, koji hoće da ga uvrsti u spisak nacionalnih dobara - otkriva Branka.[ antrfile ]
TITO NIJE SLUŠAO PARTIZANSKE PESME
Mnogi očekuju da će u Plavom vozu čuti i pesme „Po šumama i gorama“, „Oj, Kozaro“.... Međutim, toga uopšte nema.
- Svi očekuju da će im, dok se voze, puštati i partizanske pesme. Misle da se to slušalo. Ali, eto, ko bi rekao da toga nema u vozu i da Tito to nije slušao - objašnjava Nikolić. Iako je reč o velikom komunisti, u Plavom vozu može se videti i slika manastira Manasije. Doduše, smeštena je u delu za goste. Verovatno kako bi strancima pokazali da je SFRJ jedna velika demokratska zemlja.
