Izvor: RTS, 09.Sep.2010, 18:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IZIT: Srbija visoko zadužena
Prema proceni IZIT-a, Srbija se već nalazi u zoni visoke zaduženosti, jer se odnos spoljnog duga Srbije prema BDP-u bliži granici od 80 odsto. Cene povećane zbog neefikasne države i pada dinara, smatraju u IZIT-u.
Direktor Instituta za tržišna istraživanja Miloje Kanjevac rekao je da je odnos spoljnog duga Srbije prema BDP-u 78,1 odsto i da se bliži gornjoj granici od 80 odsto koja označava ulazak u zonu visoke zaduženosti.
Ali, to je u uslovima kada se BDP >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << obračunava u tekućim cenama, što znači da je BDP veštački naduvan, pa je realnije da je Srbija već visoko zadužena, smatra Kanjevac.
On je ukazao da je spoljni dug Srbije 2,6 puta veći od ukupne vrednosti izvoza, što je više od 2,2 puta, a to predstavlja granicu za ulazak u zonu visoke zaduženosti.
Kanjevac je dodao da je u odnosu na stanje s kraja prošle godine spoljni dug u junu, izražen u dolarima, bio manji za 11,4 odsto, što je samo optička varka, kao posledica jačanja dolara tokom 2010. godine.
Kada se gleda u evrima, spoljni dug Srbije porastao je sa 22,79 milijardi na 23,83 milijarde, odnosno 4,6 odsto.
Generator rasta spoljnog duga je javni sektor, čiji dug je povećan sa oko 10 milijardi dolara u maju na 10,2 milijarde u junu.
U odnosu na decembar smanjen je za 2,2 odsto, ali to proističe samo iz kursnih razlika, objasnio je on, dodajući da je izraženo u evrima, spoljni dug javnog sektora porastao za čak 15,5 odsto.
Kanjevac je ukazao da je privatni sektor povećao zaduženost sa majskih 18,8 milijardi dolara na 18,88 milijardi ili za 0,4 odsto, a u odnosu na decembar smanjo za 15,7 odsto, što je opet samo posledica jačanja dolara.
Izraženo u evrima, spoljni dug privatnog sektora u junu je ipak bio manji nego u decembru, ali za 0,9 odsto.
Razlozi za povećanje cena
IZIT je ocenio da su neefikasne državne institucije, odsustvo strategije poljoprivrednog razvoja i depresijacija dinara doveli do porasta cena.
"Razlozi za 'cunami cena' tokom avgusta manjim delom na strani tražnje, a većim delom su posledica strukturnih problema privrede, uticaja klime, ali i kartelskog ponašanja i neefikasnosti države", rekao je Saša Đogović.
Đogović je naveo da je bitan razlog talasa poskupljenja i depresijacija domaće valute, koja je povećala cene uvezenih proizvoda i sirovina.
Razlozi poskupljenja su, kako je dodao, i nepostojanje strategije poljoprivrednog razvoja, neadekvatna politika subvencija i premiranja koja dovodi do nazadovanja poljoprivrede i njenog konkurentskog položaja u odnosu na okruženje, što je uz nepovoljne vremenske prilike, dovelo do manje ponude proizvoda.
Đogović je istakao i da će do kraja godine postojati velika neizvesnost oko kretanja cena, a pre svega onih koje su pod ingerencijom države - gasa, električne energije, komunalnih usluga.
On smatra da će "kreditno-monetarna politike Srbije i dalje biti pooštrena" i da se i dalje može očekivati povećavanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije.
