Izvor: Politika, 23.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IVANA PETROVIĆ
Kardiovaskularna oboljenja zauzimaju prvo mesto u većini zemalja Evrope, Severne Amerike i Australije. Uloga ishrane u prevenciji i lečenju bolesti srca je dobro poznata i decenijama je predmet mnogih studija i brojnih istraživanja. Pravilna ishrana je uslov opstanka živoga bića, tj. preduslov za održanje svih energetskih i metaboličkih procesa. Uzimanje hrane nije samo ispunjavanje fiziološke potrebe, nego postaje obeležje kulture i statusa, ogledalo životne filozofije i religijskih pogleda. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Danas je u većini razvijenih zemalja prihvaćen koncept da je nužno planski primenjivati dijetetske mere, kako u preventivi tako i u lečenju. Principi ishrane za osobe sa visokim rizikom za kardiovaskularna oboljenja slični su kao i za opštu populaciju i uglavnom se odnose na smanjenje holesterola i triglicerida.
Gojaznost predstavlja višestruki rizik za razvoj kardiovaskularnih oboljenja. U životnom dobu između 25. i 34. godine smrtnost gojaznih osoba je 12 puta češća nego kod normalno uhranjenih. Uzrok smrti u približno polovini slučajeva jesu kardiovaskularna oboljenja. Mada se gojaznost ne smatra bolešću, zbog često fatalnih posledica, predstavlja izrazito potencijalno morbidno stanje. Zato se danas u svetu i kod nas pridaje poseban značaju pravilnoj ishrani, od čega zavisi i uspeh lečenja.
Značajan faktor rizika za nastanak arteroskleroze, a samim tim i ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularnih oboljenja kod ljudi jeste povišen nivo holesterola u krvi ili hiperholesterolemija.
Holesterol je kompleksna molekula i produkt je ljudskog i životinjskog metabolizma. Organizam bez holesterola ne može opstati. Holesterol i ostale masnoće (lipidi) ne rastvaraju se u krvi. Cirkulišu pomoću specijalnih prenosilaca koji se nazivaju lipoproteini. Lipoproteini su građeni od proteina i masnoća, a mogu biti različite gustine. Nekoliko je vrsta prenosilaca holesterola, a posebno su interesantni lipoproteini male gustine (LDL), tzv. loš holesterol, i lipoproteini visoke gustine (HDL), tzv. dobar holesterol.
Osim povišenog holesterola, i povišeni trigliceridi su nepoželjne masnoće. To su jedinjenja masnih kiselina i alkohola glicerola. Nalaze se u namirnicama i životinjskog i biljnog porekla, kao što su margarin i ulja. U našem organizmu povećavaju se od slatkiša, hleba, testa i drugih ugljenih hidrata. Smanjuju "dobar" holesterol i povećavaju "loš".
Da bismo smanjili nivo LDL holesterola u krvi potrebno je redukovati ukupan unos masti i ograničiti unos crvenog mesa, punomasnog sira, pržene i hrane koja sadrži tropska ulja (kokosovo i palmino) ili "hidrogenizovana" biljna ulja (ne koristiti isto ulje više puta za pripremu hrane). Povećati unos hrane bogate prehrambenim vlaknima (voće i povrće) i jedanput nedeljno koristiti riblje meso. Ne preporučuje se više od dva, tri jajeta nedeljno, povoljno deluje i čaša crnog vina, ali osobe sa povišenim trigliceridima u krvi ne bi trebalo da popiju ni kap alkohola. Na sniženje lošeg holesterola od medikamenata danas se koriste statini koji u jetri sprečavaju proizvodnju holesterola za 40–50 odsto, a za sniženje triglicerida fibrati i nikotinska kiselina koja se pojavila na našem tržištu.
Pokušaćemo da našim čitaocima zbog svega damo nekoliko praktičnih saveta o pravilnoj ishrani. Telesnu masu treba da održavate u normalnim granicama (ako od telesne visine u santimetrima, oduzmete 100, dobićete orijentacionu vrednost telesne mase u kilogramima). Merite svoju telesnu masu jednom u dve ili tri nedelje. Smanjite telesnu težinu, ali polako, ako ste gojazni. Vratite se svinjskoj "beloj" masti. Koristite, ako ste u mogućnosti, ceđeno (nerafinisano) maslinovo ulje. Jednom upotrebljeno ulje ne treba više puta koristiti. Koristite više voća i povrća. Povrće kuvajte u vodi i na kraju dodajte ulje. Preporučuju se manje količine mesa, a bar dva puta nedeljno u obrok uključite ribu, prvenstveno morsku. Povećajte unos dijetetskih biljnih vlakana (hleb od neprosejanog brašna, mekinje, ovsene pahuljice, cele jabuke, pasulj, sočivo, grašak, neljušteni pirinač, kelj, krastavac, celer). Smanjite na najmanju meru unos transnezasićenih masnih kiselina (margarina, čipsa, pomfrita, krekera, pileće paštete, čokolade).
Naravno, ovo su samo neki od saveta, i sigurno je da se dijeta mora odrediti u konsultacijama sa ordinirajućim lekarom, koji će vas sve vreme pratiti i kome ćete se redovno javljati radi saveta kao i kontrole vašeg organizma.
[objavljeno: ]
