Izvor: Politika, 08.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ISTRAŽIVANJE ILI PRIČA
Da li su naše najmoćnije četiri banke zdrave likvidirane da bi ih čerupale ptice grabljivice
Poslednja dva dana, na celim stranama, „Glas javnosti” istražuje kako su likvidirane najveće srpske banke. Saznanja novinara su zasnovana na izjavama advokata Save Anđelkovića i na razgovoru sa Džonom Perkinsom, „konsultantom Svetske banke o ekonomskom porobljavanju Trećeg sveta, a možda i naše zemlje”, objavljenom u časopisu „Geopolitika”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Može biti da novinar navodi i delove iz knjige „Priznanje jednog ekonomskog ubice” navedenog Perkinsa, ali to nije sasvim jasno.
Američki ekonomista Džon Perkins, član američke Nacionalne agencije za bezbednost (NSA), objasnio je zbog čega se „pokajao što je godinama bio ekonomski ubica”. Posle 11. septembra, dok je posmatrao kako gori Svetski trgovinski centar, osetio je da mora da napiše knjigu, da bi, navodno, pomogao ljudima da shvate američku spoljnu politiku koja nije ono za šta se predstavlja, već stvara nepravedni i nepošteni svet koji proizvodi rastuću nestabilnost. I odlučio je da ih raskrinka, po cenu i da ga ubiju.
Danas najmoćniji (SAD, Svetska banka i MMF) gutaju čitave države i narode lukavim vidovima ekonomskog ropstva, a „najvažniji zadatak ekonomskog ubice je da otkrije zemlje Trećeg sveta koje imaju ekonomske resurse koji su interesantni američkim korporacijama”, veli Perkins i to pokazuje primerom države bogate naftom. Moćna finansijska institucija daje pozajmice – ne toj zemlji direktno – već američkim kompanijama koje u njoj grade moćne fabrike, infrastrukturne projekte... Šta se potom dešava? „Dotična zemlja završava u velikim dugovima koje ne može da izmiri i onda na scenu stupamo mi, ekonomske ubice, koji odlazimo u te zemlje i otvoreno im kažemo: ’Dobro, ne možete da izmirite dugovanja, onda nam dajte ono od čega živite, recimo naftu, po posebno niskim cenama...’ U nekim situacijama kada ne bismo uspeli da obavimo ovaj prljavi posao, iza nas su dolazili agenti-šakali, čiji je zadatak bio da sruše vladu ili eliminišu one ekonomske lidere koje mi nismo uspeli da podmitimo... A ako bi i šakali podbacili, onda ide poslednja karta moći – američka vojska – kao što je slučaj u Iraku...”.
Novinar „Glasa” ovo prevodi na naše uslove: „Ne čini li se sada malo razumljivijom priča o bombardovanju SRJ jer, izgleda, ni ekonomske ubice ni šakali nisu uspeli (...), pa je krenuo ,Milosrdni anđeo’...”.
Džon Perkins, elem, govori o iskustvu u Latinskoj Americi, gde je radio ove poslove, ali novinar „Glasa javnosti” preuzima ovu mustru i na naše prilike, pre svega na slučaj likvidacije naše četiri banke: Beobanke, Beogradske, Invest i Jugobanke. Posle „državnog finansijskog udara” 2002, ove banke su pod direktnom kontrolom „eksperata” i do danas nema odgovora zašto njihov stečaj nije okončan, a ni kada će. A osam i po hiljada radnika oterani su na ulicu.
Novinar pita nisu li tim činom „eksperti” ispunili volju MMF-a i širom otvorili vrata „za strane tranzicione (zelenaške) banke” u Srbiji?
On dakle ne tvrdi da je tako, nego pita. I naslov prvog nastavka („Plaćene ekonomske ubice i u Srbiji?”) ima znak pitanja, ali više reda radi, za slučaj da dođe do tužbe. A za čitaoca je to gotova stvar. Znak pitanja znači da ono što se tvrdi nije dokazano. Ali ima dima. A gde ima dima...
U okviru (antrfileu) pod naslovom „Brifinzi u ,Hajatu’ kod ekonomskih ubica” piše da je „javna tajna” da su u prvim danima nove dosovske vlasti u Srbiji u ovom hotelu boravile ekipe finansijskih stručnjaka koje su iz senke dirigovale šta treba da se radi. Tamo su navodno čelni ljudi za finansije odlazili „po svoje mišljenje”...
Juče, u nastavku pod naslovom „Banke u stečaju – računi puni para!”, između ostalog, tvrdi se da su se „eksperti”, u vreme kada su četiri vodeće banke terane u stečaj, prosto utrkivali u proizvoljnim pričama o silnim njihovim dugovanjima (od 1,5 do 8,5 milijardi maraka) koje država, navodno, nema odakle da pokrije. Ali računi ovih banaka su, tvrdi „Glas”, i danas živi i na njih se „svakodnevno slivaju ogromne dinarske sume”.
Advokat Sava Anđelković, zastupnik otpuštenih radnika pomenutih banaka, tvrdi da su političari (posebno Miroljub Labus) „opstruirali sve pokušaje da se pred sudovima dokažu prava radnika”.
Novinar zaključuje: „Stiče se utisak da su sve banke pogašene na pravdi boga i da za to ne treba biti neki poseban ekspert?”.
Reklo bi se da je novinar u pravu, samo što njegovoj priči nedostaje potkrepa. Istraživanje se svodi na pretpostavke: „Mnogi smatraju... objektivni posmatrači postavljaju pitanje... mnogi se pitaju da li je možda... stiče se utisak... neodoljivo podseća...”
U stvari, priča je sklopljena, samo nedostaje istraživanje.
Slobodan Stojićević
[objavljeno: 09/04/2008]
