Izvor: Blic, 26.Jul.2016, 22:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ISTRAŽIVANJE Da li je tuberkuloza rođena iz VATRE?
Pre više hiljada godina, hladne afričke noći, grupa ljudi se okupila oko vatre u pećini. Na plamenu su spremali hranu, pravili novo oružje i grejali se. Ali, gde ima dima, ima i vatre, a dim ljudima donosi kašalj. U njihovim upaljenim dišnim putevima mikrob koji obično živi u zemlji se učvršćuje, menja i evoluira u nešto novo.
To je, prema Rebeki Čisholm i Marku Tanaki, biolozima s Univerziteta u Novom Južnom Velsu, moguće poreklo najstarije ljudske bolesti - tuberkuloze.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Prouzrokovana bakterijom Mycobacterium tuberculosis, bolest nekada poznata kao sušica muči ljude desetinama hiljada godina. Ožiljci od zaraze njome se vide na izraelskim skeletima od pre 9.000 godina i na 2.000 godina starim egipatskim mumijama. Danas i dalje ubija oko 1,5 miliona ljudi svake godine - više od bilo koje druge zarazne bolesti. A sve je to, tvrde Čisholm i Tanaka, počelo u vatri, piše theatlantic.com.
Naučnici su nekada verovali da je tuberkuloza preneta na ljude sa životinja, kao što je slučaj s mnogim drugim bolestima, poput HIV-a, malarije i ebole. Ali na osnovu sadašnjih dokaza, čini se da je tuberkuloza najpre bila bolest ljudi koji su onda preneli na životinje. Svi sojevi bakterija koji prouzrokuju tuberkulozu kod foka, krava, glodara i drugih potiču od bakterije koja je zarazila ljude. Pa, odakle dolaze ti mikrobi?
Verovatno iz okruženja. M. tuberculosis dolazi od vrste mikroba koje zovemo mikrobakterija koja živi u zemlji i vodi. Oni su uglavnom bezopasni. Neki mogu uzrokovati infekcije kod ljudi čiji je imuni sistem oslabljen ili su im disajni putevi upaljeni. Ali takvi slučajevi su retki i bekterije koje ih uzrokuju se retko šire na druge. S druge strane, M. tuberculosis je ono što zovemo obligatno patogena. Veoma je zarazna i širi se preko kašlja i kijanja obolelih.
Pa kako je onda mikrob iz okruženja koji povremeno može izazvati bolest postao humani mikrob koji isključivo širi bolest? “Morao je da evoluira da bi postao prenosiv među ljudima”, zaključuje Tanaka. “To može biti zaista spor proces ukoliko se ljudi često ne zaražavaju. Dakle, možda postoji i faktor koji ubrzava proces i daje bakteriji višestruke šanse da evoluira”. To svakako ne bi bio prvi put da smo svedoci novih načina za neželjene posledice.
“Vatra je prilično dobar kandidat”, tvrdi on. Za početak, prljava je. Kada se udišu, čestice dima mogu uzrokovati respiratorne bolesti i sprečiti da imuni sistem očisti akumulirane mikrobe. To olakšava mikrobakteriji iz okruženja da zarazi ljude. A budući da se ljudi okupljaju oko vatre, često na mestima s lošom ventilacijom to novoj zaraznoj mikrobakteriji daje priliku da nađe domaćina. Tako se stiču svi uslovi da se bezopasni mikrob iz okruženja pretvori u uzrok bolesti.
Kako bi proverili tu ideju, Čisholm i Tanaka su simulirali evoluciju prastare mikrobakterije. Pokazali su da čak i ako su mikrobu potrebne samo dve mutacije da postane blago prenosiv među ljudima, to je teško postići u normalnim uslovima. Ali ako se tim uslovima doda i vatra - ili preciznije pojačani socijalni kontakt i oštećena pluća što takođe prouzrokuje vatra - šanse se drastično povećavaju.
Za sada je u pitanju samo pretpostavka. Ali ona je “zaista zanimljiva i navodi na razmišljanje”, kaže Kajtlin Peperel iz Univerziteta u Viskonsinu koja proučava razvoj ljudskih bolesti. “To je verovatno jer udisanje dima je vrlo štetno za uređeni imuni sistem pluća - našu prvu liniju odbrane od tuberkuloze. Možda je bakteriji od trenutka kada je probila taj odbrambeni sistem bilo lakše da evoluira. Udisanje dima takođe pojačava kašljanje i tako povećava šanse za prenos TB”.
Čak se i tempiranje podudara, dodaje Tanaka. Iako ima mnogo nepoznanica u vezi s prvim korišćenjem kontrolisane vatre i tuberkulozom, čini se mogućim da je prvo prethodilo drugom.
Ali sve to zavisi od pretpostavke da je M. tuberculosis prvo evoluirala na ljudima pre nego što je prešla i na životinje. Svakako se za sada čini da je tako, ali se stvari mogu i promeniti ukoliko naučnici otkriju nešto novo o mikrobima i njihovim srodnicima.
“Možda je postojao neki afrički sisar koji je bio rezervoar TB pre nego što je bakterija prešla na ljude”, kaže Kirsten Bos iz Instituta Maks Plank za proučavanje ljudske istorije. Za sada, naučnici su proučavali M. tuberculosis i njene srodnike na šest životinjskih vrsta, tako da verovatno postoji još mnogo sojeva. I ukoliko bude pronađena grupa životinja kod kojih su sojevi TB stariji od dosad poznatih “to bio moglo poljuljati teoriju o logorskoj vatri”, kaže Bos.
“Teško je tu pretpostavku direktno ispitati budući da se sve odigralo stotinama hiljada godinama unazad, a mi ne možemo putovati nazad u vreme”, zaključuje Tanaka. Ali mogli bi naći još “vremenskih kapsula”, odnosno ostataka praistorijskih ljudi i životinja koji imaju DNK davnih sojeva TB.
To je dvostruki izazov jer ne samo da će tražiti praistorijske uzorke M. tuberculosis, već i mikrobe oz kojih su evoluirali. “I nemamo ideju kako je izgledao predak M. tuberculosis, a pronaći ga među bezbroj zaraznih mikrobakterija na tlu mi se čini gotovo nemogućim”, kaže Peperel. “Ali vredi pokušati”.
.jpg)
