Izvor: Blic, 03.Okt.2016, 11:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ISPOVEST OBRENOVČANINA "Otišao sam u Kinu da predajem engleski i shvatio da su me PREVARILI"

Obrenovčanin Aleksandar Jotić (26) je pre pola godine dobio poslovnu ponudu u Kini zbog koje je spakovao kofere i prešao pola sveta. Ispostavilo se da ga na drugom kontinentu nije čekao posao, već podmuklo smišljena prevara. Čovek koji ga je "kupio" obećanjima, sve vreme je nameravao da ga – prevari.

- Nakon završetka master studija vise od pola godine sam bezuspešno trazio posao. Znajući to, jedan poznanik me je nekoliko meseci ubeđivao da dođem u Kinu. On je u tamo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << već 2 godine i dosta ljudi je došlo preko njega. Čak se i samoprozvao "srpskim kraljem Pekinga". Neprestano me je zatrpavao gomilom zanimljivosti iz Kine, slika i video snimaka. Pošto potraga za poslom u Srbiji nije išla, poverovao sam mu - priča iz Kine Jotić za "Blic" Jotić.

Čim je pristao “kralj Pekinga” mu je pomogao da sva dokumenta završi u rekordnom roku. Barem je tako delovalo.

- Dogovorili smo uslove sa školom koju mi je on našao i za 2 nedelje sam sve završio, spakovao se, pozdravio, dobio turističku vizu i 25. aprila pošao u nepoznato. Posao mi je obećan u gradu Fujang koji se nalazi sedam sati vožnje vozom od Pekinga. Nesvestan sta me čeka, po sletanju sam nekako uspeo da pronađem železničku stanicu i uputim se još dublje u kinesku teritoriju. Kada sam konačno stigao, postalo mi je jasno da ništa nije kako treba - priseća se mladić.

Izgubljen u kineskoj provinciji

Obećan mu je smeštaj, stabilnost i posao. Umesto toga, shvatio je da je iznajmljen!

- Ispostavilo se je da je moj poznanik u stvari agent, a zarađuje tako sto te "proda" nekoj agenciji koja ti nađe posao ovde, te da nisam jedini kojeg je obmanuo. Za mesec dana sam promenio 4 škole u 4 različita grada, jer agencija nije planirala da me stalno zaposli, već da me povremeno ubacuje kao zamenu. U očajnom smeštaju, bez interneta i kupatila, uz neprestano seljenje i bezupešne pokušaje da saznam šta se zapravo dešava postajao sam očajan. Naravno, kada sam pitao zašto me ne plaćaju kao što su obećali, rekli su mi da “mora i agencija da zaradi nekako”. Usamljen i daleko od kuće, morao sam da prelomim šta dalje - kaže ovaj Obrenovčanin.

Peking kao prekretnica

Uprkos neizvesnosti Jotić je uzeo voznu kartu u jednom smeru i zaputio se u Peking u potrazi za poslom.

- Peking je bio prekretnica. To je jedan od onih momenata kada se stvari lome. Ili se predaš i izgubiš, ili stisneš zube i ideš napred, pa šta bude. Verovao sam u bolje sutra i isplatilo se. Za nedelju dana sam potpuno sam našao posao u jednom trening centru,  gde i dalje radim i stvarno sam prezadovoljan. Izuzetno me poštuju, čak sam posle dva meseca rada postao menadžer tima, iako u timu imam par Amerikanaca i Britanaca. Povećali su mi platu, obezbedili odličan smeštaj i radnu vizu, čiji sam ponosni vlasnik od pre nekoliko dana. Obišao sam Kineski zid, Zabranjeni grad, a bio sam čak i kum na svadbi dvoje Srba u našoj ambasadi u Pekingu, bilo je to nezaboravno iskustvo - kaže Jotić.

Mladić kaže da Kina ima mane koje proizilaze iz njihovog nepoznavanja engleskog jezika, pa je sporazumevanje jako teško. Ali ono što je jezička prepreka, ostaje sjajna poslovna prilika.

- Pazite se, ima dosta ljudi koji mogu da vas obmanu ako želite u Kinu. Ipak, onom tipu sam sada zahvalan. Da nije njega, verovatno ne bih ni skupio hrabrosti da dođem, posto mi je pričao samo lepe stvari, dok je drugu stranu medalje preskakao. A veliku bih grešku napravio da nisam dosao - priča Aleksandar.

Život u Kini: Ako si bele puti – ti si Bog

Jotić ne krije da je razlog iz kojeg je uspeo da se brzo snađe u Pekingu uprkos svom pehu, to što je bele puti i odlično zna engleski jezik.

- "Obični" Kinezi se prema ljudima svelte puti odnose sa strahopoštovanjem, ponekad i ushićenjem. Upiru prstom, zaustavljaju te na ulici da se slikaju. Jednom mi se čak desilo da nisam platio večeru jer je gazda bio počastvovan što sam odabrao baš njegov restoran. Jos se čovek meni zahvaljivao. Pića u klubu takođe nisam plaćao.

Zanimljivo je i što belce gledaju kao stručnije, posebno kada su u pitanju evropski jezici:

“Manje od pet odsto Kineza priča engleski, pa je i za kupovanje namirnica potrebna mimika. Ipak, ono što je komunikacioni problem odlična je poslovna prilika".

Pročitaj još

Šta treba da znate pre odlaska u Kinu

Nastavak na Blic...

medio.rs: ISPOVEST PREVARENOG OBRENOVCANINA Otisao sam u Kinu da predajem engleski a tamo me docekalo...