Izvor: Blic, 06.Feb.2017, 20:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ISPOVEST MOMKA ROĐENOG U TELU DEVOJKE "Od malih nogu me je mučilo pitanje - kako niko ne primećuje da sam dečak?"
Zdravo, ja sam Đura i ja sam dečak. Za mene je rod nešto neopipljivo, duboki unutrašnji doživljaj i svest o sebi koji nikako nije nametnut ili nešto slično.
Ovako počinje svoju ispovest Đura Đuričić (29) - mladić rođen u telu devojčice koji je još sa svojih pet, šest godina, bio svestan svoje posebnosti.
- Negde otprilike u predškolskom uzrastu, zaljubio sam se u jednu devojčicu sa divnom dugom plavom kosom i mislim da je to bio momenat kada sam zapravo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << postao svestan toga da tu nešto ne štima. To nije bila ljubav devojčice prema devojčici, već ljubav dečaka prema devojčici, ali sam znao i osećao da mi nešto nedostaje da budem dečak i da ne smem nikome da pričam o tome zato što je to nešto pogrešno - priča ovaj mladić.
U najranijem detinjstvu, mučilo ga je pitanje zbog čega ne može da obuče ono što nose ostali dečaci. Družio se sa dečacima više nego sa devojčicama, ali je voleo i žensko društvo.
- Obožavao sam fudbal, klikere, vožnju biciklom, lego kockice, žmurke, pištolje na metkiće, mačeve i bio sam presrećan kada mi je deda jednom napravio luk i strelu. Jako puno sam gledao crtaće i uvek sam se identifikovao sa muškim likovima - priča Đura.
Kao mali, imao je kratku kosu, nosio relativno mušku odeću... Međutim, non stop ga je mučilo jedno - kako niko ne primećuje da je on zapravo dečak?
Grudi i pojavljivanje menstruacije
- Počeo sam da krijem grudi, mrzeo sam svoje telo, nosio sam stalno široku odeću i uvek imao ispod neku bodi majicu, hodao sam pogrbljeno i dan danas ne mogu u potpunosti da se opustim i ispravim - objašnjava ovaj mladić.
Jedan od najvećih stresova bio je - odlazak na bazen ili more.
- Sam momenat da izgledam kao dečak, a ipak nosim ženski kupaći, pao mi je teško. Najčešće sam na plaži bio umotan u peškir. Na kraju sam prestao da idem na more, iako obožavam vodu - priča Đura.
Devojka kao najveća podrška
Prvi put o svemu je pričao sa psihologom kod kojeg su ga poslali jer je imao velikih problema sa ciklusima, a nisu mogli da pronađu nikakav uzrok. Međutim, ostao je bez odgovora.
- Sa 16 godina jedina podrška bila mi je devojka kojoj sam prvoj i rekao kako se osećam, jer nisam želeo da me doživljava kao osobu ženskog pola. Ona je imala kompjuter pa je online našla tekst koji objašnjava transpolnost, i tada sam shvatio da nisam sam i da zapravo postoje ljudi koji se osećaju isto kao ja i da je operacija moguća i u Srbiji - otkriva on.
Reakcija roditelja nije bila sasvim pozitivna. Mama je bila začuđena, ali je uz pomoć psihijatra prihvatila.
- Ne razume sve u potpunosti, i dalje mi se obraća u ženskom rodu, ali polako radimo na tome. Tata je isto tako razgovarao sa psihijatrom, ali me ne podržava jednako, pitao me je da li sam u sekti i da li me neko nagovara na sve ovo - iskren je Đura.
Kako kaže, oduvek je znao da je operacija prilagođavanja tela rodnom indetitetu jedina opcija.
"Glas me je odavao"
Iako je izgledom prolazio kao dečak, glas ga je odavao. Kada bi mu se neko obratio u muškom rodu, dobio bi izvinjenje čim progovori.
- Glas mi se promenio nakon prve ampule testosterona i svi problemi sa prolaženjem su nestali - raduje se ovaj mladić.
Odlazak u toalet
Neprijatnih situacija je bilo kada treba otići u toalet, jer bi ga iz ženskog izbacivali, a u muškom se nije osećao dovoljno sigurno da bi ga koristio.
- Kada bih se ipak odvažio, bojao sam se da će ući neko koga znam ili će neko ući u moju kabinu i videti da ne piškim stojeći - priča on.
Zbog toga je izbegavao odlazak u toalet na javnim mestima.
Postoji sreća za svakog od nas
- Želeo bih da poručim svim trans osobama da nikada ne odustaju i da se izbore za svoje ja, ma koliko bilo teško. Nismo se rodili da bismo živeli tuđe živote i ispunjavali tuđa očekivanja, što važi za sve nas, ma kog pola, roda ili orijentacije bili, jer smatram da se iza te duge, ipak nalazi sreća za svakog od nas - zaključio je ovaj hrabri mladić.
.jpg)
