Izvor: Southeast European Times, 07.Maj.2012, 23:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ILO: Globalna nezaposlenost 'alarmantna'

Prema Međunarodnoj organizaciji UN za rad, izgledi za unapređivanje stope nezaposlenosti u kratkom roku su slabi, ali postoje mere koje bi s vremenom mogle da pomognu.

07/05/2012

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije -- 7.5.2012.

Situacija na globalnom tržištu rada je alarmantna, a očekuje se da će nezaposlenost dostići 202 miliona tokom ove godine, što je 6,1% globalne radne snage, čime se povećava opasnost od socijalnih nereda >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << širom sveta, navodi Međunarodna organizacija za rad (ILO) u svom Izveštaju o radu u svetu za 2012, koji je objavljen prošle nedelje.

Eksperti ILO kažu da se kriza sa nezaposlenošću verovatno neće završiti u naredne četiri godine, a to posebno važi za napredne evropske ekonomije.

U EU Španija ima najvišu stopu nezaposlenosti, 23,6%, a sledi je Grčka sa 21%, Irska sa 15%, Portugalija sa 14,7%, te Bugarska sa 12,4%.

U regionu se nezaposlenost takođe povećala u Hrvatskoj, na Kipru, u Moldaviji i Rumuniji.

Čak i u zemljama poput Makedonije i Turske, u kojima je došlo do povećanja broja radnih mesta, stopa nezaposlenosti ostala je ispod svetskog proseka od 60%.

U EU je porast nezaposlenosti rezultat prelaska na fiskalnu štednju i teške reforme tržišta rada, kaže ILO.

„Štednja nije donela veći ekonomski rast“, rekao je Rejmond Tores, glavni autor izveštaja, prenosi Rojters.

„Loše osmišljene reforme tržišta rada … u situacijama krize, često dovode do dodatnog uništenja radnih mesta i vrlo malog broja novih radnih mesta, bar kratkoročno“, dodaje Tores.

U izveštaju se navodi da, u cilju osiguranja održivog oporavka zapošljavanja, vlasti moraju da se pozabave sve većom nezaposlenošću mladih, koja muči većinu razvijenih i dve trećine zemalja u razvoju.

Nikolaj Velkov, 28-godišnji stanovnik Sofije, sa diplomom iz finansija, možda je tipičan primer mladog stručnjaka. Velkov je ostao bez posla pre godinu dana i poslao je preko 600 primeraka svoje radne biografije potencijalnim poslodavcima, ali bez rezultata.

„Imam osećaj da neki oglasi za posao nisu pravi. Uglavnom mi kažu da su već pronašli nekoga. Drugi nude obeshrabrujuće male plate.“

Dugoročna nezaposlenost je još jedno pitanje sa kojim se treba uhvatiti u koštac, jer je preko 36% osoba koje traže posao u razvijenim zemljama bez posla preko 12 meseci.

Bugarska, Kipar, Grčka i Rumunija nalaze se među nizom zemalja u kojima se pojava nestandardnog rada povećala.

Bugarska bibliotekarka Anna Nikolova, stanovnica Sofije u svojim pedesetim godinama, rekla je za SETimes da je izgubila nadu da će ikada ponovo pronađi redovan posao.

„U poslednjih pet godina uspela sam da pronađem samo neke privremene poslove ili sa pola radnog vremena. Radila sam kao pomoćnik u radnji 2009. godine, tri meseca probno. Na kraju tog perioda vlasnik mi je rekao da ne može da priušti da me zadrži, niti da mi da platu za poslednji mesec“, rekla je Nikolova.

Investicije su nestabilne, zato što se mala preduzeća u razvijenim zemljama suočavaju sa poteškoćama da dobiju kredit, pa je to povećalo nesigurnost radnih mesta, navodi se u izveštaju.

Nastavak mera štednje iz 2011. godine doveo bi do stvaranja samo 0,8 miliona radnih mesta, ali bi pristup povoljniji za zapošljavanje doneo puno bolje rezultate.

„Čini se da je porast troškova za javne investicije i socijalne beneficije -- od 1% svake godine -- finansiran većim prihodima od indirektnog oporezivanja, najefikasnija programska kombinacija u smislu stvaranja radnih mesta“, piše u izveštaju.

ILO procenjuje da bi se tom merom stvorilo 2,1 milion radnih mesta za godinu dana.

Ta mera ne bi rešila problem, kaže Danijel Gros, direktor Centra za studije evropske politike. “Ali, za jugoistočnu Evropu to ima smisla i to je mali doprinos“, rekao je on za SETimes.

UN-ova ILO takođe upozorava da se opasnost od socijalnih tenzija povećala prošle godine, jer su ljudi postali nervozniji zbog nepostojanja dobrih radnih mesta.

„U 57 od 106 zemalja Indeks socijalnih nemira, napravljen u svrhu ovog izveštaja, povećao se u 2011. u odnosu na 2010. godinu. Evropa, Bliski istok, Severna Afrika i podsaharska Afrika suočeni su sa najvećom opasnošću od socijalnih nemira.“

Nastavak na Southeast European Times...