Izvor: B92, 25.Jun.2012, 14:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

IAN: Pomoći žrtvama torture

Beograd -- Iako je veliki broj zemalja, među kojima i Srbija, potpisao UN Konvenciju protiv torture i Opcioni protokol, zabrinjavajući je broj žrtava torture.

Počinioci torture veoma često ostaju nekažnjeni.

U saopštenju domaće nevladine organizacije IAN Međunarodna mreža pomoći, povodom 26. juna - Međunarodnog dana podrške žrtvama torture, navodi se da je u Centru za rehabilitaciju žrtava torture (CRTV), koji radi u okviru IAN Međunarodne mreže pomoći, od >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 2000. godine do sada pomoć zatražilo više od 10.000 žrtava torture i ratne traume.

"I pored činjenice da je veliki broj zemalja, među kojima je i Srbija, potpisao UN Konvenciju protiv torture i Opcioni protokol uz konvenciju, koji izričito kažu da tortura nije dozvoljena u bilo kom obliku, prema bilo kome i pod bilo kojim okolnostima, idalje veliki broj ljudi postaju žrtve torture, a počinioci torture često ostaju nekažnjeni", navedeno je u saopštenju.

"Našem Centru se obraćaju ljudi koji su bili izloženi ponižavajućem i nečovečnom ponašanju od strane službenih lica, odnosno nanošen im je težak fizički ili mentalni bol i patnja, što se prema UN Konvenciji smatra torturom i najstrože je zabranjeno", kaže koordinatorka IAN CRTV Sandrina Špeh Vujadinović.

Ona je istakla da su posledice koje traumatsko iskustvo torture ostavlja brojne i utiču na celokupno funkcionisanje osobe, psihičko, telesno, socijalno, profesionalno, ali i na njenu porodicu, radno okruženje i društvo u celini.

"Prema našem istraživanju, čak 60 odsto žrtava torture ima posttraumatski stresni poremećaj, a preko 40 odsto njih ima uz to i dijagnozu depresije", kazala je Špeh Vujadinović.

Osim toga, javljaju se i drugi anksiozni poremećaji, zloupotreba alkohola, gubitak poverenja u ljude, gubitak bazičnog osećanja sigurnosti i kontrole nad sopstvenim životom, osećanje stida, krivice, beznađa, i druge brojne psihološke posledice kao i različite somatske tegobe izazvane kako fizičkom torturom tako i psihološkom traumom koju tortura proizvodi, rekla je Špeh Vujadinović.

S obzirom na složenost problema, neophodna je sveobuhvatna podrška žrtvama, zbog čega se u IAN CRTV klijentima pruža psihološka, odnosno psihijatrijska pomoć, medicinska, pravna pomoć i edukativni programi namenjeni njihovoj psihosocijalnoj rehabilitaciji i profesionalnom osnaživanju kao što su kursevi računara, engleskog jezika, socijalnih veština.

Brojne posledice torture i potrebe žrtava čine neophodnim aktivnije uključivanje svih relevantnih faktora društva u proces rehabilitovanja žrtava, odnosno pružanja adekvatne pomoći ljudima koji su bili direktno izloženi torturi i članovima njihovih porodica kao sekundarnim žrtvama.

Uprkos tome, IAN CRTV je jedini specijalizovani centar u Srbiji za pružanje usluga rehabilitacije žrtvama torture.

"Želimo da ukažemo javnosti na probleme sa kojima se suočavaju žrtve torture, da naglasimo pravo žrtava na rehabilitaciju i obavezu države i društva da im to omogući i konkretnim akcijama ih podrži u procesu oporavka i ponovnog uspostavljanja dostojanstvenog življenja", poručuje se u saopštenju.

Najčešće se tortura dešava u ustanovama u kojima su smeštene osobe lišene slobode kao što su zatvori, pritvori, psihijatrijske ustanove, pa su stoga preventivne posete ovim mestima jedan od konstitutivnih elemenata efikasnog sprečavanja torture.

Na osnovu ove čvrste uverenosti IAN Međunarodna mreža pomoći je, pored pružanja obuhvatne rehabilitacije žrtvama torture i podrške njihovim porodicama, godinama unazad zagovarala stvaranje Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NMP).

U junu 2011. godine je Skupština Srbije zakonom proglasila instituciju Zaštitnika građana kao nosioca funkcije NPM-a i odredila da ovu funkciju zaštitnik obavlja u saradnji sa nevladinim organizacijama i pokrajinskim ombudsmanom.

"Smatramo da je Srbija, delegirajući ove važne nadležnosti nezavisnim državnim organima, kao i primenom transparentnog i inkluzivnog načina na osnovu kojeg je Zaštitnik građana uključio pokrajinske organe i civilno društvo u svoj rad, napravila veliki korak u suštinskoj borbi protiv torture", zaključuje se u saopštenju.

Nastavak na B92...