Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Avg.2014, 13:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I zdrava ishrana može biti štetna

Zdrava ishrana veoma je važna, ali i u njoj treba biti umeren. Zdrav stil života je česta tema u medijima, pa je sve više i poremećaja u ishrani zvanih "ortoreksija". Reč je o stanju kada je obolela osoba opsednuta zdravom hranom toliko da to prelazi u maniju.

Teretana, trčanje, zdrava ishrana. Iako bi sve to trebalo da bude samo deo našeg života, za neke ljude one postaju život. Zbog takvog preterivanja i težnji da se jede isključivo "zdrava" hrana javio se poremećaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nazvan ortoreksija.

Reč je o stanju koje se, prikriveno etiketom "najkvalitetnija ishrana", javlja neočekivano, a dovodi do iznurivanja organizma. Od tog, malo poznatog poremećaja, boluje sve više ljudi, posebno tinejdžera. Londonski "Dejli mejl" podseća na to da mediji najlakše utiču na mlade, pa oni češće pate od ortoreksije.

Nutricionistkinja u Centru za Hrono ishranu Milanka Aracki objašnjava da je veoma važno hraniti se zdravo ali to nikako ne treba da pređe u opsesiju i da negativno utiče na svakodnevne aktivnosti.

"Kada postoji ortoreksija osoba mnogo vremena provodi u razmišljanju i biranju hrane i neretko se dešava da izbegava odeđenu namirnicu ili čak grupe namirnica kao što je meso, mlečni proizvodi ili slično, što može dovesti do iscrpljenosti organizma pa i do ozbiljnih bolesti", kaže nutricionistkinja Aracki.

Obično počinje pokušajem da se kvalitetno jede, bude zdrav i oseća dobro, ali se ubrzo otima kontroli i prerasta u izgladnjivanje. Često se dešava da osoba postane vegetarijanac, zatim vegan, da bi na kraju prešla na konzumiranje isključivo sirove hrane. Oni proveravaju sve što određene namirnice sadrže, izbegavaju brzu hranu i do najsitnijih detalja planiraju obroke i često su na takozvanim "zdravim dijetama".

Ortoreksičari obično nisu zabrinuti za svoju težinu, ali ni slučajno neće pojesti neku namirnicu, pa bilo to i voće, za koju smatraju da sadrži neki nezdravi sastojak.

Psihijatar Nebojša Baračkov smatra da je ortoreksija samo simptom koji govori da je u ranoj fazi razvoja ličnosti došlo do problema.

"Problem je verovatno nastao u prvoj, oralnoj, fazi razvoja ličnosti. Tu je došlo do neke traume i osoba pokušava da je nadoknadi. To je možda bilo neadekvatnost ishrane ili zanemarenost pri hranjenju. Zbog toga osoba se iznova i iznova vraća u prvu oralnu fazu kako bi nadoknadila gubitak u detinjstvu", objašnjava psihijatar Baračkov.

Lečenje ljudi s tim poremećajem je komplikovano, jer će oni i lekove, poput antidepresiva, smatrati nečim neprirodnim, pa ih neće koristiti. Isto se dešava i sa mnogim, inače, zdravim namirnicima i napicima koji se ni slučajno neće naći na njihovom jelovniku. Takođe, često su skloni socijalnoj izolaciji, jer izbegavaju skupove na kojima se jede i pije.

Nutricionistkinja Aracki kaže da ukoliko zaista želimo pravilno da se hranimo, treba da naučimo pravilno da pripremamo hranu kod kuće. Ona savetuje da što više kuvamo kod kuće i pripremamo namirnice na vodi ili sa vrlo malo masnoće. U svakom slučaju, preporuka je da uvek izbegavamo da se hranimo u gradu, jer ne znamo na koji način se ti obroci pripremaju.

Ortoreksičari ne broje kalorije zbog straha od gojaznosti. Oni zaista brinu o svakoj namirnici koju jedu. Ukoliko u restoranu naruče salatu ne samo da će tražiti da bude bez preliva nego će se raspitivati da li je organska, izaziva li alergije i koji je sastav njenih dodataka. Nutritivna vrednost namirnica je važnija od uživanja u hrani, a osećaj zadovoljstva pojavljuje se nakon savršeno zdravog obroka.

Kako biste izbegli nedoumice koje imate kada je reč o ishrani, posavetujte se sa nutricionistom. A u svakom slučaju - vodite se starim dobrim savetom: umerenost u svemu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...