Izvor: Blic, 03.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I vi možete da trgujete akcijama
I vi možete da trgujete akcijama
Ko je prošlog leta skromnu ušteđevinu od hiljadu evra oročio u nekoj banci, danas je bogatiji najviše za 70 do 80 evra. A ko je za istu sumu kupio akcije 'Hemofarma', za godinu dana duplirao je svoj imetak. Da li je ovaj primer dovoljan da odgovor na pitanje vredi li s malo novca trgovati na berzi bude 100 odsto potvrdan?
- Ko hoće da se 'igra' na berzi sa ciljem da ostvari profit, na primer, 13. maja iduće godine, bolje da novac >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << utroši pametnije. Ulaganje u akcije je dugoročno, a kod nas su ljudi navikli na brzu zaradu. I na razvijenim svetskim berzama na potencijalnu dobit sitnih ulagača gleda se s distancom od dve do tri godine. Dakle, neophodno je strpljenje, o čemu najbolje svedoči činjenica da su akcije dobrih firmi koje se kotiraju na Beogradskoj berzi pre dve godine vredele znatno manje - objašnjava Nenad Gujaničić iz brokerske kuće 'Ac-broker'.
Prema njegovim rečima, primer 'Hemofarma', koji je u žiži javnosti nakon objavljivanja ponude za preuzimanje od strane nemačkog 'Štada', po mnogo čemu je poučan za potencijalne sitne ulagače. Kada je počela da se kotira na berzi, u februaru 2002, akcija 'Hemofarma' vredela je 450 dinara. Pre godinu dana cena je preskočila 6.000 dinara, da bi danas vredela duplo više. S obzirom na uspone i padove koji su se dešavali tokom ove četiri godine (u prvoj polovini ove godine vrednost većine kvalitetnih akcija na berzi gotovo uopšte nije rasla), dobru zaradu ostvarili su samo oni koji su bili spremni da čekaju. Ipak, i neko kome su zatrebale pare pa je akcije 'Hemofarma' prodao kada su vredele, na primer 9.000 dinara, zaradio je više nego da je novac držao u banci.
Na pitanje kako komentariše poziv direktora brokerske kuće 'Senzal' Radeta Rakočevića da je leto pravo vreme kad treba početi s investiranjem u hartije od vrednosti, Gujaničić kaže:
- To je tačno. Leti je uvek zatišje i nije slučajno što se proces preuzimanja 'Hemofarma' desio baš u julu, jer je tada mogućnost da se pojavi neko s kontraponudom najmanja.
Onima koji se odluče da svoju ušteđevinu ulože u hartije od vrednosti, Gujaničić poručuje da imaju na umu da su akcije većine preduzeća prilično potcenjene. Tipičan primer je 'Energoprojekt', čija berzanska vrednost trenutno iznosi manje od 60 miliona evra, iako je reč o firmi koja na godišnjem nivou ima poslove vredne 200-300 miliona evra. Obim trgovanja akcijama 'Energoprojekta' nije veliki, a na iznenađenje mnogih, prošle nedelje se kao kupac jednog malog portfelja pojavila osiguravajuća kuća 'Delta Đenerali'. S obzirom na to da zbog malog broja kvalitetnih akcija na tržištu kompanija 'Delta' ima problem gde da plasira zamašna sredstva kojima raspolaže, i njihova odluka da ulože u 'Energoprojekt' dodatni je dokaz da je reč o potencijalno kvalitetnim akcijama s vrlo izglednim rastom u budućnosti.
Za odluku o kupovini ili prodaji akcija neophodna je i dobra informisanost. Gujaničić kaže da sitni ulagači najčešće greše što se zatrče i kupuju akcije u momentu kad one imaju jaku tendenciju rasta, a posle, kad cena padne, zbog oskudnih sredstava kojima raspolažu nemaju prostora za nove kupovine. Delom i zbog toga sitni investitori sa novcem ispod dve-tri hiljade evra predstavljaju prilično opterećenje za brokere. Da bi ih odbili, pojedine brokerske kuće, umesto standardne provizije od jedan odsto, takvim klijentima zaračunavaju proviziju i do tri procenta.
B. Krivokapić
|
