Izvor: Blic, 14.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I u diplomatiji ima viška zaposlenih
I u diplomatiji ima viška zaposlenih
Nakon proglašenja samostalnosti Crne Gore, Srbiji predstoji delimična racionalizacija broja diplomatskih predstavništava u svetu. Međutim, kako tvrde poznavaoci stanja u našoj diplomatiji, sa šezdesetak ambasada Srbija nema mnogo prostora za smanjenje broja ambasada i konzulata, ali načina za uštede ipak ima.
- Imajući u vidu sadašnju situaciju, izvesna racionalizacija je moguća, kako u pogledu broja predstavništava, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tako i pogledu broja ljudi koji u njima rade. Prvo treba utvrditi spoljnopolitičke prioritete, pa onda tome prilagoditi diplomatsku mrežu. Ono što mora biti među prioritetima jesu susedne zemlje, zemlje stalne članice Saveta bezbednosti, zemlje iz Grupe 8, evropske zemlje, najrazvijenije zemlje u svetu i glavne međunarodne organizacije - objašnjava Dušan Lazić, nekadašnji generalni sekretar SMIP i višegodišnji ambasador.
On ističe da veliko smanjivanje diplomatske mreže ne dolazi u obzir, jer je ona već sada dosta redukovana. Sa nekadašnjih 128 diplomatskih predstavništava iz vremena SFRJ, njihov broj je, kako se smanjivala zemlja, opadao do sadašnjih 65.
- U vanevropskim zemljama ima prostora za gašenje ambasada i za smanjenje broja ljudi. U nekim azijskim i afričkim zemljama, sa kojima nemamo razvijene političke odnose, možemo zadržati samo ekonomske savetnike - kaže Lazić.
Uštede su moguće i u konzularnim predstavništvima, kojih najviše ima u Evropi, i to tako što bi se u konzulatima obavljali poslovi i za Srbiju i za Crnu Goru, a troškovi bi se delili. Takav predlog je već nezvanično stigao od crnogorske strane, tvrdi Lazić.
Da ima prostora za racionalizaciju smatra i Goran Svilanović, bivši šef diplomatije.
- Moguće je možda ugasiti još tri-četiri ambasade, i to uglavnom u zemljama Afrike, Azije ili Južne Amerike. Podsetiću vas da sam 2001. godine u jednom danu ugasio 13 ambasada u vanevropskim zemljama, pa smatram da se nalazimo blizu donje granice - tvrdi Svilanović.
Ipak, među potencijalnim kandidatima za gašenje su i ambasade u Peruu, Indiji, Indoneziji, Kubi, Etiopiji, Zambiji, Republici Koreji, Jordanu...
Svilanović podseća da je princip zemalja članica EU da svaka mora imati ambasadu u drugoj zemlji članici, pa je besmisleno da kao zemlja koja pretenduje na to da uđe u EU sada zatvaramo ambasade u evropskim zemljama, da bismo ih kasnije ponovo otvarali.
- To znači da, iako sa Portugalom nemamo razvijenu ni političku ni ekonomsku saradnju, moramo imati ambasadu u ovoj zemlji.
Svilanović ipak vidi mogućnost uštede. U zemljama, poput Nemačke i Austrije, u kojima imamo veliku dijasporu i razvijenu konzularnu službu, postoji mogućnost da konzul putuje iz jednog grada u drugi ili da se uvedu počasni konzuli, državljani tih zemalja, koji bi radili za nas.
Svilanović smatra da je na nekim udaljenim destinacijama moguće primeniti princip bogate Finske, koja ima jednog putujućeg ambasadora u tri balkanske zemlje - BiH, Albaniji i Makedoniji.
- Kad bogata Finska neće da plaća tri ambasadora, možda i mi možemo tako nešto, ali u vanevropskim zemljama - kaže on.
Ivo Visković, naš dugogodišnji diplomata i profesor na Fakultetu političkih nauka, smatra da međunarodni položaj zemlje i naše finansijske mogućnosti treba da budu presudni kriterijumi za 'dimenzioniranje' diplomatske mreže.
- Bilo bi dobro da imamo što više diplomatskih predstavništava, ali naše mogućnosti to ne dozvoljavaju. Presudni značaj moraju imati velike sile i susedne zemlje. Pitanje je da li moramo imati diplomatske odnose sa zemljama trećeg sveta. Isto tako može se postaviti pitanje potrebe da i u najmanjim evropskim zemljama imamo ambasade ili konzulate - objašnjava Visković i ističe da jedan od kriterijuma, doduše ne presudan, mora biti i taj da li u toj zemlji posedujemo zgradu ambasade i stanove za službenike, što bitno smanjuje troškove.
Mogućnosti za uštede su pokrivanje više zemalja sa jednim ambasadorom ili 'leteći ambasadori' koji bi, kako kaže Visković, bili smešteni u Beogradu, a samo povremeno odlazili u zemlje za koje su zaduženi.
U Ministarstvu inostranih poslova nisu želeli da govore o eventualnoj racionalizaciji, napominjući da je još rano i da nema konkretnih planova.
Katarina Preradović
