Izvor: Politika, 25.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I stranci mogu da kupe Zvezdu i Partizan
Prilikom izrade Nacrta zakona o sportu, ideja je bila da se „brend” vrednuje na osnovu tradicije, sportskih uspeha u poslednjih 20 takmičarskih sezona, broja reprezentativaca, vrednosti sportista sa kojima u trenutku procene klub ima ugovor
Ako Ministarstvo omladine i sporta održi obećanje i ako delegati Narodne skupštine usvoje Predlog zakona o sportu, 2009. godina bi mogla biti godina početka privatizacije u srpskom sportu.
Ministar omladine i sporta Snežana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Samardžić-Marković je obećala da će Predlog novog zakona o sportu biti završen do 31. januara 2009. i tada bi, posle javne rasprave, trebalo da se nađe pred članovima vlade, baš kao i prošlogodišnji Predlog zakona o sportu koji je pripremilo isto ministarstvo, ili kao Predlog koji je pre dve godine pripremilo tadašnje Ministarstvo prosvete i sporta.
Oba puta predlozi su dobili saglasnost svih nadležnih ministarstava i kao predlog vlade upućeni Skupštini, ali nikada nisu stigli na dnevni red, jer su pre toga vlade padale i raspisivani novi izbori.
Dakle, Ministarstvo omladine i sporta imalo je gotov Predlog zakona o sportu još krajem prošle godine, sastav Ministarstva, uprkos nekim kadrovskim promenama, nije suštinski promenjen, pa ipak se pristupilo izradi novog zakona. Razlog za to nije saopšten, ali nije teško pogoditi da je glavni razlog promena odnos prema privatizaciji u sportu. U prošlom Predlogu zakona nije bilo poglavlja o privatizaciji, kojim se bavio predlog ministarstva Slobodana Vuksanovića. Snežana Samardžić-Marković je to objasnila potrebom da se što pre donese zakon koji će regulisati druge, važne i hitne segmente sporta u Srbiji, a da će se privatizacijom u sportu baviti Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj i Agencija za privatizaciju i da će ona biti izvršena na osnovu postojećih zakona i modela ili, možda, novih.
Novi zakon poznavaće dve vrste sportskih organizacija – sportska udruženja i sportska privredna društva. Sportska udruženja su ekvivalent sadašnjih udruženja građana, a sportska privredna društva biće otvorena akcionarska društva kojima je osnovna delatnost sportska aktivnost i učešće u takmičenjima.
Čin privatizacije podrazumeva prelazak sportskih udruženja u otvorena akcionarska društva, koja moraju da obavljaju sportsku aktivnost udruženja čijom je privatizacijom nastalo.
Finalni tekst Zakona doneće precizna pravila za prelazak sportskih udruženja u otvorena akcionarska društva, kao što je potrebna većina glasova članova Skupštine sportskog udruženja za prelazak u sportsko privredno društvo (najverovatnije dvotrećinska većina ukupnog broja članova Skupštine), ali sudbina i budućnost svakog kluba zavisiće, pre svega, od procene vrednosti svakog od njih.
Javna je tajna da svi klubovi, svakako ne u prvom talasu privatizacije, neće moći da računaju na promenu „forme” i izlazak na berzu, a da će u centru pažnje biti privatizacija fudbalskih klubova Crvene zvezde i Partizana, svakako ne zbog sportskih rezultata koje ovi klubovi postižu poslednjih godina, već zbog imovine čija je vrednost u predvečerje privatizacije počela da se naduvava do gotovo nezamislivih granica. Nedavno su se pojavile procene da Crvena zvezda vredi čak pola milijarde evra, što znači da vredi više od NIS-a. Teško.
Zbog toga će postupak utvrđivanja vrednosti ukupnog kapitala svakog sportskog udruženja, da bi se on iskazao u akcijama i da bi otpočeo proces privatizacije, biti veoma osetljiv. Procenu bi trebalo da obavljaju ovlašćeni procenjivači (revizorske kuće) i to isključivo oni koje ovlasti Ministarstvo omladine i sporta, a za njenu verifikaciju biće nadležno Ministarstvo privrede uz saglasnost Ministarstva finansija.
Sve to trebalo bi da omogući, ne samo pravičnu privatizaciju, već i zaštitu državne imovine.
Tako bi se društveni kapital, ako postoji u sportskom udruženju, iskazivao u akcijama nad kojima bi pravo vlasništva stekla država.
Ako sportska udruženja koriste sportske objekte ili druge nepokretnosti u državnoj svojini, dobiće pravo korišćenja na 99 godina i ono bi se procenjivalo i uključivalo u ukupni procenjeni kapital sportskog udruženja, a država bi za ovaj iznos dobila pravo vlasništva nad akcijama sportskog akcionarskog društva koje se osniva.
Posebno osetljivo biće utvrđivanje nematerijalne vrednosti klubova koji idu u privatizaciju. Prilikom pripreme Zakona ideja je bila da se „sportski brend” vrednuje na osnovu tradicije, sportskih uspeha u poslednjih 20 takmičarskih sezona, broja reprezentativaca, vrednosti sportista sa kojima u trenutku procene klub ima ugovor, baze, odnosno broja sportista u mlađim pogonima, ranga takmičenja...
Kriterijume za utvrđivanje nematerijalne vrednosti sportskih udruženja posebnim aktom utvrdiće ministarstva finansija, privrede i sporta.
Zakon će pored privatizacije, odnosno prelaska sportskih udruženja u sportska privredna društva, omogućiti i izvorno osnivanje sportskih privrednih društava, a u oba slučaja vlasnici ili akcionari mogu da budu i državljani Srbije i stranci.
Kao i u Predlogu zakona od pre dve godine, sportsko privredno društvo mora najmanje 80 odsto dobiti da reinvestira u delatnost sportskog privrednog društva da bi se zaštitila osnovna delatnost, odnosno učešće u sportskom takmičenju.
Zakonom bi se sprečilo i da neko bude vlasnik ili da ima akcije u više od jednog sportskog privrednog društva u istom rangu takmičenja, da bi se zaštitila regularnost sportskih takmičenja.
Većina klubova, a svakako oni koji nemaju predstavnike u Radnoj grupi koja priprema zakon o sportu, moraće da sačekaju dva meseca da vide da li će sva ova opredeljenja opstati i u javnoj raspravi, ali sigurno je da je društvenoj svojini u sportu odzvonilo i da će se budući vlasnici klubova, odnosno akcionari, sigurno odnositi odgovornije prema svojoj imovini, a to bi u krajnjem ishodu trebalo da doprinese i povoljnijim uslovima za stvaranje boljih sportskih rezultata.
Živko Baljkas
---------------------------------------------------------
Kako privatizovati dugove
Mnogi naši klubovi imaju velike dugove i u javnosti se spekuliše da im moćni finansijeri pozajmljuju novac da bi ih, kada počne privatizacija, na osnovu potraživanja, jednostavno preuzeli i bez berzanske utakmice.
Zasad, koliko je poznato, Radna grupa nije razmatrala mogućnost konverzije dugova u akcijski kapital, ali većina stručnjaka smatra da bi time privatizacija bila sasvim obesmišljena.
---------------------------------------------------------
Sportistima 15 odsto od vrednosti kluba
Zakon bi trebalo i da zaštiti nematerijalni doprinos vrednosti sportskog udruženja ili kluba sportista, sportskih stručnjaka, zaposlenih i sportskih radnika. Njima bi se kroz akcije bez nadoknade prenelo 15 odsto (najverovatnije) ukupne vrednosti kluba, a za to mogli bi da konkurišu samo oni sportisti, treneri i drugi stručnjaci i zaposleni koji su najmanje četiri godine bili članovi sportskog udruženja, dok bi članovi klupskih organa morali da imaju najmanje pet godina „staža”.
Budući da je uobičajeni mandat u klupskim organima četiri godine, sportski radnici bi konkurisali za akcije samo ako su bar dva puta bili birani na funkcije u klubu.
------------------------------------------
Gotov Nacrt zakona o sportu
Očekuje se da sredinom decembra tekst bude u skupštinskoj proceduri, kaže član Radne grupe i generalni sekretar FK Partizan Darko Grubor
Na jučerašnjem sastanku Radne grupe sačinjen je Nacrt zakona o sportu, saznaje „Politika”. Nacrt zakona će se polovinom decembra još jednom naći pred Radnom grupom, a potom će biti upućen u skupštinsku proceduru.
– Novim zakonom o sportu privatizovaće se veliki klubovi, ali je još rano govoriti na koji način i po kom modelu – rekao je za „Politiku” generalni sekretar Fudbalskog kluba Partizan i član Radne grupe Darko Grubor.
Novi zakon o sportu trebalo bi da reši jedno od gorućih pitanja, svojinsku transformaciju sportskih organizacija, ali, pre svega, da sistemski uredi sport, da definiše status sportskih organizacija, obezbedi bolji tretman sportista.
– Intenzivno radimo i siguran sam da ćemo do kraja januara, do kada nam je Ministarstvo dalo rok, dobiti novi zakon o sportu, rekao je Grubor.
Radnu grupu formiralo je Ministarstvo sporta i omladine, a ima 32 člana.
D. Todorović
[objavljeno: 26/11/2008]
