Izvor: RTS, 27.Sep.2012, 11:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I šef, i spoljni momak
Šef Mesne kancelarije u Gokčanici, osim što radi sve administrativne poslove, rešava socijalne, komunalne i gotovo sve druge probleme koji tište stanovnike živopisnog sela podno Željina.
Dobrivoje Milošević Trifke, šef Mesne kancelarije u Gokčanici, za 37 godina službe postao je jedan od najpoznatijih i najomiljenijih žitelja, ne samo tog sela već i celog ušćanskog kraja.
Mnogi meštani Gokčanice za popularnog šefa Mesne kancelarije, sa sedištem u >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zaseoku Međurečje, kažu da bi prema njemu moglo da se meri i tačno vreme i odanost poslu.
Trifke je, kako kažu, po statusu i zvanju šef a po radu i ponašanju "devojka za sve". Sam Milošević kaže da za njega radno vreme - ono uobičajeno, administrativno od 7 do 15 - ne postoji.
"Radim od jutra do mraka, subotom, nedeljom, praznikom. Radio bih i više ako zatreba", kaže Dobrivoje Milošević. "Da je više mladih, da se žene i udaju, venčavao bih ih i noću - samo da selo ne zamre, da se čuje graja dece kao nekada."
Teško mu pada što u školskom dvorištu vidi samo osamnaestoro dece, a do pre tri decenije, priseća se, bilo je oko četiristo đaka.
Iz seoske mesne kancelarije, u kojoj se i danas brižno čuvaju crkvene knjige, koje je više od dve decenije vodio sveštenik Mitrofan Romanov, pripadnik čuvene ruske carske porodice, nikada niko nije otišao neobavljena posla.
Nađe se vreme i za druženje i razgovor s meštanima o problemima koje ih tište. Lale Vučković, seoski poštar, i meštani Milosav Mionić, Stanoje Avić, Desimir Đorđević, profesor Dragan Vukićević i mnogi drugi o šefu Mesne kancelarije imaju samo reči hvale.
Kažu da im je na raspolaganju i danju i noću, posebno zimi, kad selo zaveje sneg. Obilazi ih, raspituje za probleme, pomaže u svakoj prilici, kako kažu, i u dobru i nevolji.
Posvećen svojoj službi i zaljubljenik u selo, Trifke s oduševljenjem priča o ljudima iz tog kraja. Kaže da su pošteni, vredni i uporni, da su poslednji pravi čuvari sela.
S mnogo razumevanja za njihove godine i težak seljački posao, često im dokumenta iz kancelarije donosi kući, čak i do njive i livade.
"U Mesnoj kancelariji nemam kurira pa kurirske poslove obavljam sam. I nije mi teško", kaže Milošević. "Teže mi pada što se iz ovog kraja od 2000. godine odselilo četrdeset bračnih parova i što je od 1975. broj stanovnika smanjen četiri puta."
I kad za nekoliko godina ode u zasluženu penziju, Dobrivoje Milošević ostaće u selu retke prirodne lepote i na usluzi "svojim" meštanima, retko vrednim i poštenim ljudima.
.jpg)
