Izvor: Blic, 29.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I sećanje i znanje
Memoari - Sećanje je nepouzdano, tvrde lekari i psiholozi. Da li baš toliko da se pisci memoara isključivo sećaju samo onog dobrog i korisnog što su učinili. Da li je moguće da su svi odreda bili sveci. Da ništa loše nisu uradili ni pomislili. Čak i oni koji sasvim izdaleka i vrlo nerado dopuštaju takvu mogućnost pominju sijaset razloga zbog čega su u postojećim istorijskim okolnostima morali da postupe upravo tako i nikako drugačije. U smišljanju opravdanja sećanje ih, dakle, sasvim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dobro služi. Memoari, otuda, liče na vršalicu koja izdvaja čist plod pamćenja od svakojakog prašnjavog i prljavog trunja. Pomenuti spisi, zbog toga, odudaraju od stvarnog života koliko i prečišćeno žito od klasova pšenice.
Rečnici i priručnici - Što ljudi više znaju, to se češće mašaju rečnika i priručnika, almanaha i enciklopedija. Čine to zbog toga što bi želeli da budu sigurni da su određeni pojam ili reč upotrebili u odgovarajućem značenju. Ali, zbog čega to čine ako se bave rečima? Ako se, dakle, pretpostavlja da dovoljno znaju. Baš zbog toga!
Zanos i sumnja - Mladi ljudi sa zanosom prihvataju sve što im u jednom trenutku dospe u svest. Sve što ih je zbog odsustva sumnji u tom životnom dobu snažno ščepalo: slobodoumlje i liberalizam, ali i njihove suprotnosti - nacionalizam i ksenofobija. Šta im, ne sumnjajući u njihovu iskrenost, mogu poručiti oni koji imaju više iskustva. Koji su se, kako narod kaže, „opekli". Samo to da malo pričekaju. Protekom godina i sami će početi da sumnjaju.
