Izvor: Southeast European Times, 16.Apr.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I sa fakultetskom diplomom teško do posla
Iako je školski sistem u zemljama regiona proteklih godina reformisan, kritičari tvrde da i dalje ne ispunjava zahteve današnjeg tržišta rada.
16/04/2012
Muhamet Brajšori za Southeast European Times iz Prištine -- 16.4.2012.
Na to se žali veliki broj porodica koje odvajaju od usta da bi im deca završila studije, da bi na kraju došla u situaciju da ne mogu da se zaposle. I na Balkanu se mladi sa univerzitetskom diplomom suočavaju sa dva pitanja: nedovoljno >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << poslova u ponudi i obrazovni sistem koji im ne obezbeđuje potrebne veštine koje zahtevaju poslodavci. Pored toga, kažu stručnjaci, po završetku srednjeg i fakultetskog obrazovanja ne dobijaju se diplome iz specijalizovanih, već iz opštih oblasti.
Ermal Krasnići, ekonomista u Kosovskom društvu za društvena istraživanja, kaže za SETimes: „Studenti uglavnom dobijaju teorijsku obuku koja je veoma slaba, a ne praktično iskustvo, zbog toga što univerziteti to ne zahtevaju. Ako ga, pak, i dobiju, preporuče ih za neko pripravničko mesto jer imaju vezu.“
Jaz između obrazovanja i tržišta rada uglavnom je rezultat nekompetentnih profesora, zastarelih obrazovnih metoda i nastavnog plana i programa, kao i malog broja raspoloživih radnih mesta.
Hazir Krasnići (49), direktor firme Krasnići Pablišing, lično je iskusio taj jaz. „U decembru su mi bili potrebni lektori i mislio sam da neću imati poteškoća da pronađem jednog“, kaže on za SETimes. „Onda sam, međutim, shvatio da 90 odsto ljudi koji su se javili na oglas ne mogu da rade taj posao; nisu posedovali potrebne jezičke sposobnosti, nisu mogli da lektorišu, a još manje su bili u stanju da pišu.“
Rina Beriša (23), koja je diplomirala na Univerzitetu u Tirani, kaže za SETimes da, kada se uzme u obzir kako je prošla, priželjkuje da je krenula drugačijim putem.
Studenti se žale i na problem prenatrpanosti, koji utiče na kvalitet nastave koju dobijaju. [Laura Hasani/SETimes]
„Godinu dana posle diplomiranja nisam imala posao. Znala sam da ću imati taj problem, ali sam to vreme iskoristila da se usavršavam i dodatno učim. Radila samo dosta volonterski upravo da bih nešto naučila. Za vreme studija nisam volontirala, jer sam smatrala da je to gubljenje vremena. Odbijanje da se volontira je jedan od razloga što studenti ne poseduju potrebne veštine.“
Liridon Šehu, diplomirani pravnik iz Prištine, kaže da kvalitet nastave može da bude problem jer ima previše studenata. „Na pravnom fakultetu svake godine prime hiljadu studenata, koji dele istu zgradu sa studentima ekonomije, kojih se svake godine upiše isti broj, ako ne i više. Ne dobijamo potreban kvalitet jer nema dovoljno prostora. Nemoguće je imati kvalitet u prostoriji sa 100 ili više studenata, a nekim profesorima nije ni stalo do toga: samo ih interesuje da prime platu.“
Kvalitet bi zaista mogao da bude problem. Na nedavno objavljenoj listi najboljih 400 univerziteta na svetu nema univerziteta sa Balkana: pojavljuju se samo dva iz Turske.
Tu je pitanje da li su bolji državni od privatnih univerziteta. Prema rečima Ermala Krasnićija, „mnogi kažu da privatni univerziteti nude najbolje obrazovanje. To je možda tačno za neke koji su kvalitetni, ali iz onog što smo imali priliku da vidimo, veća vam je šansa da nađete posao sa diplomom državnog univerziteta, zbog većeg kvaliteta i garancije da se 'diploma ne može kupiti'.“
Jedan stručnjak napominje da je potrebna nova generacija stručnjaka, kao što su, na primer, elektroinžinjeri. [Rojters]
Baškim Imeri je njegov kolega sa diplomom pravnog fakulteta u Tetovu, Makedonija. Po njegovom iskustvu, „većina diplomiranih studenata radi u oblasti drugačijoj od one koju su studirali. Ili to, ili nemaju posao. Na tržištu nema dovoljno poslova. Mnogi pravnici ili ekonomisti rade u hotelima ili na farmama jer moraju nešto da rade“, kaže on za SETimes.
Ermal Krasnići se slaže i ponavlja da je obrazovni sistem taj koji pogrešno usmerava mlade ljude. „Mnogi studenti provode vreme učeći oblasti u kojima ne mogu da pronađu posao. U mnogim oblastima, kao što su poljoprivreda, inženjerstvo i prirodne nauke, nema dovoljno diplomiranih stručnjaka da popune upražnjena radna mesta i u tim oblastima još uvek ima radnika starijih od 40 godina.“
On kaže da bi univerziteti trebalo da se više potrude da zadovolje potrebe tržišta rada usmeravajući studente prema oblastima gde postoji potencijal za zapošljavanje. „To znači da pravni i ekonomski fakultet više ne bi trebalo da upisuju hiljadu, već 100 studenata godišnje, a da poljoprivredni i mašinski/elektrotehnički fakultet treba da upisuju hiljadu novih studenata i ponude školarine kako bi motivisali studente i razvili nove nastavne programe. To su mere koje je potrebno preduzeti, ali ih ne shvataju ozbiljno jer bi to značilo da bi ljudi koji su ovlašćeni da donose odluke na univerzitetima mogli da izgube posao.“
Nastavak na Southeast European Times...
