Izvor: Blic, 24.Jun.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I reditelje su plašili Pajom
Paja je često bio stožer ekipe, ali sa stavom. Znao je da kaže:
- Ovo nije ništa, nemoj da misliš da je tvoj film najvažniji na svetu!
U "Maratoncima” je reditelj imao ozbiljan trenutak krize jer mu je Paja ugrozio ego. Scena kada Bogdan Diklić krade pare, a Paja trči niz stepenice i viče: "Opljačkani smo, opljačkani smo” i prilazi Zoranu Radmiloviću i Bati Stojkoviću koji se potuku, bila je vrlo zahtevna.
Paja je sve vreme urlikao, trčeći >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << niz stepenice, dok se sa njega slivao znoj, snimatelj je insistirao da sve bude u jednom kadru. Za vreme tuče na samom kraju kadra, Zoranu su otpali brkovi. Radmilović nije hteo da igra ako mu makar nešto ne stave na lice jer ga je bilo sramota "da se kliberi u tim godinama”. Ponovili su scenu, ali brkovi su mu opet otpali.
Paja je pristao samo još jednom, ali brkovi ni tada nisu bili čvršći.
- Ja više neću! Sada možete i sami.
Uzalud je snimatelj insistirao da sve bude u jednom kadru. Još malo su se natezali, ali nije popustio. Moralo je da se raskadrira.
Prilikom podele uloga za "Ko to tamo peva” jedna od prvih ideja je bila da Pavle bude vozač autobusa, a skoro do samog početka Goran Paskaljević je bio viđen za reditelja. Međutim, desila se neočekivana situacija: Mija Aleksić je odbio da igra starca Aleksu Simića koji ide u posetu sinu vojniku, jer se u to doba ženio znatno mlađom ženom, koja nikako nije htela da ga vidi kao čiču. Nastao je veliki problem: Paskaljević je insistirao da u podeli bude baš Mija. Na kraju ulogu je dobio Mića Tomić, a neko iz ekipe je uočio jednog darovitog malog sa Akademije, koji je imao kraći film i bavio se slikarstvom. Tako je u igru ušao Slobodan Šijan. Snimali su u Delibatskoj peščari koja je imala atmosferu vestern scenografije i podsećala na Arizonu. Iako mu je bio tek prvi, niskobudžetni film Šijan je imao uglednog producenta i moćnog direktora, ljude koji su mogli da mu pomognu da dobije dobre glumce bez obzira na to što je bio debitant. Jedino su ga plašili Pavlom - da nije lak za saradnju, da je boemski tip, da će imati mnogo problema...
Njegovo iskustvo je bilo sasvim suprotno. Činilo mu se da je Pavle jedini bio svestan da prave značajan film. Svakog jutra je bio spreman u sedam, bez traga boemštine, sa tekstom naučenim bez greške - bio je motor ekipe, pravi posvećenik. Sve je završeno za dvadeset jedan dan. Glavni deo ekipe, koji je stalno morao da budu prisutan - Bata, Paja i Gaga - spavao je u Peščari gde nije bilo hotela. Uveče kad malo popiju, obično i zapevaju. Mića Kostić, harmonikaš u filmu, čim ih čuje, odmah otrči po harmoniku i počne da im svira sa sve orkestrom. Oni zadovoljni krenu da ga kite novčanicama, a on je bio spreman da im isprazni džepove. Ujutru, kada se otrezne, tražili su da im vrati novac. Mića nije hteo ni da čuje. Kada je na red došla scena u autobusu u kojoj je ukraden novčanik, Bata je ugledao "lopova” Miću i skroz se ozario. Nije prestao da ga tuče dok ga istinski nije raskrvario. Svima je prijala mala osveta za prethodne noći. Poslednjeg dana snimanja Pavle je naručio od nekog stolara jednu minijaturnu drvenu klapu sa sve klapnom za udaranje, na kojoj su pisali podaci o filmu i ime reditelja, a pozadi je dodao: "Za prvi bioskobdžijski film”. To je poklanjao svim debitantima. (kraj)
Aleksandar Đuričić:
„Posle fajronta”, knjiga o Pavlu Vuisiću (7)
Dokumentarni roman o životu kultnog filmskog glumca Pavla Vuisića „Posle fajronta”, autora Aleksandra Đuričića, u izdanju VBZ Beograd i „Blica”, svojevrsna je antologija glume, boemije i jedne velike ljubavi. Dvadeset jednu godinu posle smrti, prvi put je otvoren „tajni sef” Vuisićevog života. Vuisić je živeo burno, punim plućima, ostavivši bezbroj anegdota i mudrih misli koje su u knjizi verno zabeležene. Knjiga se od 22. juna, osim u knjižarama, može kupiti po ceni od 349 dinara i na svim kioscima.
