Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Maj.2011, 12:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I posle raspada Jugoslavije, kriminalne strukture očuvane
BEČ -
Krminalne strukture na Balkanu održale su se i posle raspada bivše Jugoslavije, i to u onim oblicima u kojima su postojale još i za vreme Tita, ocenio je, u izjavi austrijskoj novinskoj agenciji APA šef odeljenja za istrage, opšti i organizovani kriminal Savezne kriminalističke službe Austrije (BK) Ernst Gajger (Geiger).
On je ukazao da je takozvana "balkanska ruta", koja vodi iz Turske, preko Bugarske, Srbije, Hrvatske i Slovenije do Austrije, stari put za šverc, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << te da je samo došlo do promene robe koja se švercuje.
Zakon ćutanja
Prema Gajgeru stroga definicija organizovanog kriminala ne odgovara u potpunosti grupi kriminalaca na zapadnom Balkanu, ističući da se radi često o manjim klanovima i porodicama, odnosno bandama.
"Osnovna pravila kao što je "Omerta", zakon ćutanja, koji zabranjuje članovima bandi da govore sa istražnim organima, važi svugde, kao i mehanizmi sankcionisanja. Ali hijerarhije sa strogim strukturama manje se mogu naći u bandama na prostoru bivše Jugoslavije", objasnio je on.
Važan faktor za eksperta BK jeste što su granice Jugoslavije uvek bile porozne i time plodno tlo za švercere, posebno što su Jugosloveni i za vreme Tita imali mogućnost putovanja i rada u inostranstvo.
Takozvani talas gastarbajtera tokom šezdesetih i sedamdesetih godina bio je važan za razvoj organizovanog kriminala u Beču, ocenio je Gajger dodajući da su gastarbajteri, po pravilu, bili manje upadljivi od lokalnog stanovništva, ali je bilo i onih koji su došli sa drugim namerama.
"Razvila se scena kafića i kafana u Beču, takozvana "scena na Girtlu" (predeo Beča)", objasnio je on. Otvarani su lokali poput "Estrade" ili "Lepe Brene", koji postoje i dan danas. U to doba su oni često bili mesto nasilnih obračuna, na primer "Estrada", gde je avgusta 1990. došlo do pucnjave sa dvoje mrtvih, rekao je Gajger.
"Jako rano Jugosloveni su ušli i u posao crvenih fenjera, najpre kao telohranitelji, čuvari, a potom i kao 'kapoi' (šefovi)", izneo je detalje razvoja kriminala u Beču vezane za građane sa prostora bivše Jugoslavije.
Takođe, i među provalnicima su kriminalci sa prostora bivše Jugoslavije postajali sve aktivniji.
Putovanje u rat
Gajger je naglasio da su još pre raspada bivše Jugoslavije pojedini narodi na zapadnom Balkanu bili upadljiviji policiji, po pitanju kriminala.
"Već tada su Srbi, Albanci i kosovski Albanci bili veoma aktivni, dok je bilo malo Slovenaca i Hrvata", ukazao je on.
Proces raspada bivše Jugoslavije, sa ratovima, gotovo ništa nije promenilo kada je reč o krimnalnim aktivnostima građana sa tog prostora.
Jedino što je austrijska policija uspela da ustanovi jeste da su pojedini gastarbajteri koji su živeli u Austriji putovali u svoju domovinu da bi učestvovali u ratu, a kao posledica toga u Austriji se pojavilo oružje sa tog prostora.
Odmah posle Nemaca
Balkanska ruta, kako je podvukao Gajger, funkcionisala je sve vreme bez problema.
Ako se danas analiziraju statistički podaci Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije u 2010. Srbi se nalaze na prvom mestu, od svih zemalja bivše Jugoslavije, osumnjičenih za krivična dela u Austriji.
Čak 46 odsto prošle godine prijavljenih krivičnih dela, koje su počinile osobe sa zapadnog Balkana, pripisana su licima iz Srbije. Zatim slede Bosanci (24 odsto), pa Hrvati (13 odsto), Makedonci (6 odsto), i Albanci (1 odsto).
Ako se uzme u obzir ukupan broj prijavljenih krivičnih dela koja su počinili stranci građani Srbije sa 8.117 se nalaze na drugom mestu u statistici iz 2009. a prvi su Nemci sa 8.323.
U oblasti organizovanog kriminala grupe sa prostora bivše Jugoslavije, prema Gajgeru, bave se pre svega trgovinom ljudima, prebacivanjem ilegalaca, švercom narkotika (heroin iz Avganistana) preko balkanske rute, kao i organizovanim provalama i pljačkama, kao što je to činila banda "Pink Panter".
Balkanska ruta za organizovani kriminal, kako je naglasio Gajger, nije izgubila na značaju, ali nije ni dobila na njemu, i zemlje bivše Jugolsavije su s tim u vezi tranzitne, kao i Austrija.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
