Izvor: Večernje novosti, 25.Jan.2016, 21:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I piloti izbegavaju veliki krš

CRVENI meteoalarm za istočnu Srbiju nije uplašio grupu nepokolebljivih ljubitelja prirode koji su se okupani znojem na 15 ispod nule kroz duboki zaleđeni sneg u subotu ispeli na vrh Velikog krša udaljenog dvadesetak kilometara od Bora. Ovaj veličanstveni zupčasti planinski bedem koji se često naziva srpskim Alpima diže se do visine od 1.148 metara i sa obližnjom planinom Stol spada u najstarije planine sveta, kažu geolozi. Naime, još je čuveni geograf Jovan Cvijić pretpostavio da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << su ovi krečnjački masivi bili grebeni praistorijskog mora, a moderna istraživanja utvrdila su da su se oni izdigli iz dubina pre 277 miliona godina. Zato paleontolozi u ovdašnjim stenama pronalaze fosile čudnih bića, koja su tada živela. Veliki krš je stariji od Stare planine i jedini kras u Srbiji koji se s jedne strane gotovo vertikalno survava u dubinu, a mali "pitomiji" deo koji je oštra uzbrdica pod velikim nagibom krije strmu stazu koja vodi ka vrhu. Grupu od dvadesetak planinara iz Zaječara, Majdanpeka i Bora tim putem je proveo iskusni Miroslav Žikić, predsednik zaječarskog planinarskog društva "Dragan Radosavljević". Uspon je počeo na prevoju Cepe kroz zaleđeni sneg koji je zaslepljujuće iskrio milionima zvezdica, a zatim se nastavio kroz bukovu šumu preko prepreka od visokih stabala koje je polomio led i vetar. Naučnici i vazduhoplovci su u slučaju Velikog krša saglasni s pripovedačima legendi koji ovoj krečnjačkoj hridi pripisuju mističnu hirovitost i surovost. Naime, ovde se dešavaju izuzetno brze i čudne promene vremena, na koje upozorava i spomenik žrtvama avio-udesa u kome je 1967. izginulo šest inženjera mariborske "Hidromontaže", graditelja Hidroelektrane "Đerdap jedan", novinar koji je pratio i pilot. Ova nesreća izazvala je zbog neubedljivih zvaničnih objašnjenja brojne teorije zavere. Naime, mali avion koji je poleteo 11. oktobra 1967. iz Kladova prema Sloveniji neobjašnjivo se rasprsnuo na grebenu Velikog krša, iako on na prvi pogled ne spada u naročito visoke planine. Vazduhoplovni stručnjaci otkrili su nam dugo čuvanu tajnu, da pilot JNA koga je slovenačko preduzeće angažovalo nije poznavao meteorološke fenomene iznad uskog planinskog bedema 19,5 km na pravcu jugoistok-severozapad. On bi bio prirodni zaštitni pojas od hladnih karpatskih vazdušnih struja. - Vazduhoplovci izbegavaju Veliki krš jer se tu dešavaju munjevita zaleđivanja elisa letelica - otkriva vazduhoplovni ekspert Velja Vukašinović. - Oko njegovih vrhova se iznenadno stvaraju oblaci, a čak i obična magla, a kamoli kiša u trenutku ledom okivaju letelice. Uspinjući se ka vrhu Velikog krša planinari su imali priliku da se uvere u neobične klimatske pojave, počev od varljive zaleđene kore snega na prevoju Cepe preko koje je kolona prelazila.Prvi utisak da je sneg utaban vetrom raspršio se u prvoj zavetrini gde se kora provaljivala, a noge upale u duboke smetove koje su koraci rasipali u šušteće oblake velikih kristala nalik zrncima šećera. U munjevito zaleđivanje uverili su se i članovi pohoda koji su nosili foto-aparate. Po ulasku iz osunčanog dela grebena u senku šume maglica na objektivima se pretvorila u mikronski tanku, ali vrlo tvrdu ledenu koru na staklu. To objašnjava i kako su se na stazi našla mnoga polomljena vitka čvrsta bukova stabla i grane. Ona su kad se zalede krta, kao od stakla, i lome se pod udarima vetra. Srećom ovu ekspediciju je Veliki krš poštedeo udara hladnog Gornjaka i posle nešto više od tri sata koliko je bilo potrebno da se pređe staza duga oko osam kilometara i visinska razlika od 400 metara stigla je do vrha. Nagrada je bila veličanstven pogled sa "srpskih Alpa". SRPSKE PLANINE INSPIRISALE TOLKINA Vozači automobila i autobusa koji su mileli drumom preko prevoja Cepe pod Velikim kršem sirenama i mahanjem pozdravljali su planinare kojih ovde dugo nije bilo. Šarena grupa ih je podsetila na vreme od pre nekoliko decenija kad su velike domaće i međunarodne ekspedicije često boravile na ovom prostorU, koji je prema navodima nekih britanskih istraživača bio inspiracija Tolkinu, piscu "Hobita" i "Gospodara prstenova", za stvaranje slike tajanstvenih planina Srednjeg sveta. NEOPRAVDANO ZABORAVLjENI - Nekada je Veliki krš sa Stolom naspram njega bio cilj mnogih masovnih planinarskih i turističkih pohoda iz cele Jugoslavije, naročito iz Slovenije, ali i iz inostranstva. Nažalost, ovo predivno mesto je gurnuto u zapećak i ovom akcijom pokušali smo da ga iz zaborava vratimo na mapu prirodnih lepota i retkosti Srbije. Naši planinarski vodiči su spremni da svim ljubiteljima prirode izađu u susret i pokažu im lepotu "srpskih Alpa" - rekla nam je Anđela Risantijević iz planinarskog društva "Dragan Radosavljević".Zabranjeno preuzimanje fotografija bez odobrenja redakcije "Večernjih novosti"

Nastavak na Večernje novosti...