Izvor: Politika, 18.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I ovako i onako
Na sve stvari, pa i na ovaj naš problem s Ratkom Mladićem i Hagom i zaustavljene pregovore sa Evropskom unijom, može da se gleda ovako ili onako, a može i ovako i onako. Dakle, vest je da Srbiji nije odobren nastavak pregovora sa EU, da se traži puna saradnja sa Hagom i da će pregovori biti nastavljeni tek kada se oceni da je postignuta puna saradnja sa Tribunalom.
Slučaj Srbija, prenose agencije, podelio je Savet ministara EU koji je juče u Luksemburgu doneo ovakvu odluku. Većina ministara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << EU (iz Italije, Španije, Grčke, Slovenije, Austrije, Mađarske i "niza drugih evropskih zemalja, uglavnom iz regiona") tražila je da se pregovori sa Srbijom nastave, ali uslovno. Njihov predlog da se sa Srbijom pregovara sve do formalnog potpisa na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (da bi se tek tada tražila "potpuna" saradnja s Hagom), nisu prihvatili Oli Ren i Evropska komisija, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija, Finska, Belgija i Irska. Predstavnici Renove, tvrde struje u EU smatraju da bi i takav uslovni nastavak pregovora bio nezaslužena nagrada za Beograd.
Da ne bude zabune, ni oni koji su se zalagali za nastavak pregovora nisu mislili da Beograd treba nagraditi. Oni su samo smatrali da mu treba dati "veću šargarepu". Da Beogradu, umesto pukog obećanja da nešto može da dobije, treba dati i realnu šansu da nešto može i da izgubi. Rezon je jednostavan – ako bi Srbiji nadohvat ruke bio Sporazum o pridruživanju, koji otvara vrata slobodnoj trgovini sa EU, viznim olakšicama i kandidaturi za člana EU, možda bi i neko od optuženih za ratne zločine bio nadohvat ruke Hagu.
Oni koji su juče glasali za nastavak pregovora shvatili su ono što Ren i oni koji ga podržavaju, izgleda, nisu.
Može Ren da bude i u pravu kad kaže da Srbija nije zaslužila nagradu za ono što je do sada uradila, ali za cilj kome, kako sam kaže, teži i EU koliko i Srbija, bitno je da li Srbija zaslužuje nagradu za ono što tek treba da uradi. Pa, čak i da smatraju da je ne zaslužuje, ne mogu da prenebregnu činjenicu da Srbija takvu nagradu traži. Zato se ono što se odvija između Srbije i EU naziva pregovorima, a ne bombardovanjem.
Jer, i njima i nama je postalo jasno da se čak i posle bombardovanja mora pregovarati. I zato, koliko god nepovoljno izgledalo jučerašnje saopštenje Saveta ministara i izostanak nastavka pregovora, nije sve gotovo. Ni oni ni mi nismo još dobili što smo hteli. Zato su se zvaničnici Evropske unije, kako je to primetio i britanski ministar Džefri Hun, i juče trudili da ne kažu definitivno da nema nastavka pregovora do izručenja Mladića. Jer će ih, možda, i biti. Možda će EU shvatiti da demokratska vlast u Srbiji ne može da pobedi na sledećim izborima ako biračima ne ponudi uspeh kakav bi predstavljalo sklapanje Sporazuma sa EU. Možda shvate da rejting radikala ne raste u Srbiji zato što Srbi ne znaju za bolje, nego zato što to bolje nikako da se primakne. Možda shvate i da kola teško idu pod ručnom. Možda shvate da se do cilja može doći ili ovako ili onako. A može i ovako i onako.
Dragana Matović
[objavljeno: 18/10/2006]
