Izvor: Politika, 19.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I naša i svetska baština
Nebojša Bradić, ministar kulture u Vladi Srbije: Arheološki lokaliteti poput Feliks Romulijane i Lepenskog vira i srednjovekovni manastiri poput Dečana jasan su doprinos srpske kulture evropskoj i svetskoj kulturnoj baštini i deo su nasleđa izraslog iz samih temelja na kojima počiva evropska civilizacija
Koja su, po Vašim saznanjima, u domaćoj i svetskoj javnosti najpoznatija kulturno-istorijska i umetnička zdanja u Srbiji, i zašto?
Nažalost, čini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mi se da ni domaća ni svetska javnost nemaju izgrađenu svest o značaju velikih dela srpske kulture i njihovom mestu u kontekstu evropskog kulturnog kruga i svetske baštine. Ako govorimo o zdanjima, odnosno nepokretnoj baštini, moj izbor bi svakako bili manastir Dečani, Feliks Romulijana i Lepenski vir. Dečani, zbog toga što predstavljaju krunu srpske srednjovekovne umetnosti, što su lepota i rafiniranost tog umetničkog pregnuća jedinstvene u svetskim razmerama i zato što čine jasan doprinos srpske kulture evropskoj i svetskoj kulturnoj baštini. Feliks Romulijana i Lepenski vir zato što je značaj ovih arheoloških lokaliteta nemerljiv za evropsku i svetsku kulturu. Ovo nasleđe izraslo je iz samih temelja na kojima počiva evropska civilizacija, a naša je obaveza da pokažemo u kojoj meri smo dorasli zadatku da ga sačuvamo.
Planirate li, u tom smislu, neke promotivne aktivnosti ili podršku akcijama kakva je naša „Sedam čuda Srbije”? Na koji način bi u njih mogli da se uključe mediji, turističke organizacije, Crkva i kulturne, umetničke i stručne institucije?
Ministarstvo kulture je preduzelo niz aktivnosti u cilju promocije srpskog kulturnog nasleđa. U ovim programima i projektima sarađujemo s međunarodnim organizacijama kakva je Unesko. Međutim, to samo po sebi nije dovoljno. Promocija podrazumeva proaktivan pristup svih zainteresovanih strana. Ministarstvo kulture je tu da obezbedi okvir kako bi zainteresovani akteri mogli da ostvare svoju ulogu na najbolji mogući način. Naše je da omogućimo da nasleđe, kao resurs, bude u funkciji turizma i održivog regionalnog razvoja. U kojoj meri će se ono zaista i koristiti zavisi od drugih ministarstava kao i od interesa lokalne zajednice.
Da li Srbija ima dovoljno stručnih kapaciteta i finansijskih sredstava za jednu ozbiljniju, sveobuhvatniju kampanju promocije svog kulturno-istorijskog nasleđa?
Ukoliko imate na umu promotivni spot na nekoj od velikih svetskih televizijskih kompanija, o tome u ovom trenutku ne razmišljamo. Takvu kampanju želimo da prvo sprovedemo u domaćoj javnosti.
Da li dovoljno štitimo našu kulturnu baštinu sa liste Uneska? Šta tim povodom preduzima Ministarstvo kulture i na kakve prepreke nailazi? Da li u tome sarađuje sa susednim zemljama?
Spomenici koji su upisani na Listu svetske kulturne baštine su prioritet u oblasti zaštite kulturnog nasleđa. U njihovu zaštitu nije uključena samo domaća stručna javnost. Unesko je prikupio znatna finansijska sredstva za rekonstrukciju i restauraciju srednjovekovnog spomeničkog nasleđa na Kosovu i Metohiji. Ove poslove vodi Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Međutim, političke okolnosti i situacija na terenu otežavaju rad.
Saradnja sa susednim zemljama ide u dobrom pravcu. Na nedavno održanoj međunarodnoj konferenciji posvećenoj kulturnoj baštini u Bukureštu mi smo imali niz korisnih susreta sa ministrima zemalja iz okruženja. Ovih dana nastavljamo razgovore o inicijativi da zemlje regiona zajednički kandiduju nasleđe za upis na Listu svetske baštine.
A. Mijalković
[objavljeno: 20/10/2008]
.jpg)
