Izvor: Blic, 28.Jan.2011, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I nacionalnost rado menjaju zbog karijere
BANJALUKA - Poznato je da političari zarad funkcija često menjaju “dresove” političkih stranaka. Međutim, zbog ustavne obaveze da u pojedinim institucijama države, entiteta, kantona ili opština mora biti određeni procenat Srba, Bošnjaka, Hrvata i ostalih, poslednjih godina gotovo je postala praksa da političari “menjaju” i - nacionalnu pripadnost! Tako su, neretki, primeri da se pojedinci od izbora do izbora različito izjašnjavaju o svojoj nacionalnoj pripadnosti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
U javnosti su stalno prisutne dileme kojoj, u stvari, naciji pripadaju Sven Alkalaj, Emil Vlajki, Igor Radojčić, Željka Cvijanović i druge javne ličnosti rođeni u mešovitim brakovima. Novoizabrana ministarka za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Srebrenka Golić, čija je majka Hrvatica, a otac Bošnjak, u novu vladu RS izabrana je kao pripadnik bošnjačkog naroda. Golićeva kaže da se pre rata, odnosno na popisu stanovništva 1991, kao i većina sadašnjih političara izjašnjavala kao Jugoslovenka.
"Kada sam bila u Veću naroda RS izjasnila sam se kao Jugosloven-neopredeljeni i to iz razloga što u međuvremenu nije bilo popisa stanovništva. Sada kada bude popis izjasniću se kao pripadnik bošnjačkog naroda. Mnogi političari, koji se sada izjašnjavaju isključivo kao Srbi, Hrvati ili Bošnjaci, počev od Dragana Kalinića, Dževada Osmančevića i drugih, izjašnjavali su se kao Jugosloveni. Popisa nije bilo i ne znam gde smo se mogli izjasniti drugačije”, kaže Golićeva.
Aktuelni poslanik u NS RS i bivši delegat u Veću naroda RS Saša Čudić kaže da se od početka svog političkog angažmana izjašnjavao kao pripadnik ostalih, odnosno kao Crnogorac.
"Mislim da je to stvar moralnog kredibiliteta svakog političara da se izjasni, a konačno očekujem da se popisom građana u RS, odnosno u BiH, na to pitanje stavi tačka. Na pozicije treba da dolaze ljudi zahvaljujući struci, jer državi trebaju stručni, a ne nacionalno podobni ljudi. Nažalost, ustavne odredbe se ponekad zloupotrebljavaju, što upućuje na zaključak da Ustav treba pretrpeti izmene i oni koji zbog političkih funkcija zloupotrebljavaju ustavnu odredbu dobrim delom štete kategoriji iz reda ostalih”, kaže Čudić.
Sociolog Ljubiša Roknić kaže da politika nije postala samo veština upravljanja državom, nego mesto i način na koji se dobija status i pozicije, onda se tu koriste sve mogućnosti za njihovo sticanje. Sve to, kaže Roknić, dozvoljava i sam Ustav koji se očigledeno zloupotrebljava.
"Upravo ustavna neefikasnost nas dovodi u situaciju da imamo ljude koji su dovedeni na određene pozicije po nacionalnom ključu, a uopšte nisu u stanju da ispunjavaju svoje obaveze. Trebaju se postaviti neki zahtevi, koliko je neko sposoban i kakve rezultate ima iza sebe. Treba da poseduje znanje, veštine, prethodne rezultate, a ne da li je prvo Srbin, Hrvat ili Bošnjak”, kaže Roknić.
Zakonske obaveze
U CIK BiH kažu da je izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti osnovno ljudsko pravo. Međutim, kada su u pitanju izbori, po zakonu prilikom kandidovanja, u obrascu postoji izjašnjenje o nacionalnosti, jer u BiH postoje i institucije gde se mora voditi računa o nacionalnosti izabranih.
"Prilikom kandidovanja u kantonalnim skupštinama prošle godine kandidati su morali navesti nacionalnost i ta njihova izjava se takođe koristi za izbor u Dom naroda FBiH. Znači ako se ne izjasne na kandidatskoj listi o nacionalnoj pripadnosti, samim tim ne mogu učestvovati tamo gde je potrebna nacionalnost. Ali to se ne može proveravati, jer je to reč o nečijem osećanju", kaže portparolka CIK-a Maksida Pirić.
