Izvor: Blic, 03.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I mladoženja je bežao od mlade
KRAGUJEVAC - Tek što otpočne da prebira brojne melodije na dalapi iz šezdeset i neke i zapeva stare, pomalo zaboravljene pesme, vedri čovek iz Desimirovca, sela nadomak grada na Lepenici, zastaje na trenutak i priseća se svih veselja u bivšoj Jugoslaviji, koja je ulepšao.
Dragutin Babić zvani Lušić tokom svog poluvekovnog harmonikaškog staža svirao je na preko 1.500 svadbi. Uspeo je zahvaljujući ljubavi prema muzici i daru. Bilo mu je potrebno svega deset dana da kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mladić savlada dirke, a danas „bez gledanja u svesku" zna napamet preko dve hiljade pesama.
Desimirovački muzičar je sa brojnih veselja doneo nezaboravne uspomene i neobične događaje. Svadbari su ga peli na orah i na krov, svirao je bez prestanka i po tri dana, uveseljavao goste na po četiri svadbe za nedelju dana, a za današnje svadbe kaže da nisu ni nalik nekadašnjim, kada nije bilo ozvučenja.
- U to vreme nije bilo pogađanja za cenu, niti poručivanja pesama. Dogovor je da muzičari dođu na svadbu i sviraju. Pare dobiješ samo ako pogodiš želju svadbara. Snalazili smo se kako smo znali i umeli. Obavezno sam nosio kafu i bombone za kuvaricu i njene pomoćnice. One mi kažu ime neprežaljene ili tajne ljubavi kuma ili nekog drugog galantnog gosta. Kad zapevam pesmu o Cici, Mici, Vidi, Nadi.. važan svat poskoči, otvori buđelar i kaže:
E, sad si me naš’o, uzmi koliko je tvoje - priča Lušić.
Dragutin pamti i dobre bakšiše, koje je dobijao sa svojim kolegama muzičarima. Najveći su bili u okolini Vukovara, Slaviniji, Vojvodini. Na jednom veselju zaradio je deset miliona, a novi „fića" je tada koštao osam i po. Vratio se kući sa crvenom nacionalnom klasom, ali i s nesvakidašnjom pričom.
- U jednom vojvođanskom selu, mladoženja imao 17 godina, a mlada nešto starija. Kad su ispratili zvanice, valjalo je provesti i prvu bračnu noć. Ali, odjednom se svi uzmuvaše i počne jurnjava oko kuće. Mladoženja neće ni po koju cenu u krevet. Branio se kako je navikao da spava sa nanom. Posle sedam dana sretnem mladine roditelje kako vraćaju ceo miraz i ćerku kući, jer mladoženja nije odustajao od štrajka - kaže Dragutin.
Veseli šumadijski muzičar priča da je bio svedok kada je kolega svirač ukrao mladu, ali seća se i svadbe na kojoj je „sve krenulo kako treba, gosti galantni, a bakšiši veliki". Ništa nije najavljivalo nezgodan kraj.
- Kum naručio „Nišku banju" i zaigra s mladom na stolu. U zanosu igre padoše jedno preko drugog, a bilo je tu i nečega više. Mladoženja se naljuti i najuri goste, a mlada pobeže sa nesuđenim svedokom - dovršava Lušić priču ispraćajući nas sa njemu omiljenim bećarcem i pesmom „Ako nekad navraćala budeš..."
Spavanje kod udovica
- Muzičari su nekada dolazili veče pre svadbe kod domaćina i spavali kod njega. Najteže mi je bilo kod udovica koje su pravile veselje. Odvoje me u posebnu sobu, pa onda ulaze ko bajagi da nešto uzmu. Sutradan ostale muzičare domaćica daruje muzičarima peškire, a meni kači na rame košulju. Svi su znali šta to znači.
.jpg)
