Izvor: Politika, 20.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I kritika govora mržnje može postati govor mržnje
Uzroci ksenofobije i rasizma sasvim sigurno ne leže u slobodi reči i slobodi govora. Oni imaju dublje socijalne korene
INTERVJU: PETAR LAĐEVIĆ
Ne isključujem mogućnost da se neko povede za nečijim mišljenjem koje je usmereno protiv drugoga, ali smatram da uzroci ksenofobije i rasizma sasvim sigurno ne leže u slobodi reči i slobodi govora. Oni imaju dublje socijalne korene i treba raditi na prevenciji, najlakše je kažnjavati. Izgradnja demokratskih institucija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i zaštita ljudskih prava podrazumevaju oslobođenje ljudi od totalitarnog sistema, a država je dužna da otklanja socijalne uzroke koji mogu proizvoditi ksenofobiju, rasizam, šovinizam, itd., kaže za „Politiku” Petar Lađević, direktor Službe za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije. On nije želeo da komentariše zahtev 31 nevladine organizacije da podnese ostavku zbog stavova o govoru mržnje koje je izneo u intervjuu listu „Danas”.
„Ne mogu da ulazim u motive zašto je 31 nevladina organizacija tako reagovala. Smatram da u ovoj zemlji može da se kaže doslovno sve što ima da se kaže o drugome, a što je od interesa za javnost. Zato i ne bih odgovarao nevladinim organizacijama, njihovo je pravo da saopšte svoj stav i primedbe. Mnogo je interesantnije pitanje do koje mere na ovakvu reakciju utiče opšta politička klima, a do koje mere sadržaj mog iskaza. Po svemu sudeći, oštrina je izazvana i jednim i drugim razlogom. Intervju je deo dužeg razgovora, sastojao se, uslovno rečeno, iz dva dela. Prvo, da li je Srbiji potrebno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava ili služba i, drugo, kakav je moj stav prema govoru mržnje.
Kakav je vaš stav o govoru mržnje?
To je pitanje svake demokratske države – da li govor u javnom životu može biti sankcionisan zato što neko ili neka institucija taj govor proglasi govorom mržnje. Govor mržnje mora biti sankcionisan ako je to poziv na nasilje ili teško kršenje prava drugog. Inače, može biti vrlo lako zloupotrebljeno. Naravno, to treba sankcionisati, ali i tada se mora pristupati krajnje racionalno i oprezno...
Zbog čega?
Zato što zakotrljani kamenčić brzo može da se pretvori u grudvu totalitarizma u kojoj će svaka različitost, svako drugačije mišljenje izrečeno u javnosti biti kriminalizovano i sankcionisano.
Kakve su šanse da se tako nešto dogodi?
Šanse za tako nešto postoje uvek i svugde. Dovoljno je da se podsetimo operacije „Sablja”. Tada smo imali potpunu suspenziju prava na slobodu govora, u stvari, imali smo suspenziju ljudskih prava. Mali broj nevladinih organizacija na to je reagovao, mada je bilo i takvih, na sreću...
Membrana koja deli odbranu nekog demokratskog načela i otvaranja vrata represiji, zbog navodne odbrane tog načela, izgleda da je vrlo tanka?
Naravno, vrlo lako se može preći u potpunu suprotnost, pa kritika govora mržnje postaje govor mržnje. Optužuje se, navodim to kao primer, jedan tip, tako da kažem, nacionalista u ovoj zemlji, da su ultrakonzervativni, da sprečavaju Srbiju da ide velikim koracima ka modernom društvu, da zagovaraju tradicionalističke ideje koje su Srbiju već mnogo koštale kroz istoriju, itd. Tvrdi se da te organizacije zastupaju govor mržnje. A da li je govor mržnje kad se kaže da je premijer ove zemlje klerofašista? Pri čemu se to ni na jedan način ne argumentuje. Ovo govorim, ne zato da bih ulazio u meritum stvari kod ovog ili nekog drugog iskaza, nego zato da bih ilustrovao koliko je sve to krhko i problematično prosuđivati.
Koliko je govor protiv govora mržnje natopljen ideologijom?
U jednom napisu o mojim stavovima o govoru mržnje, kaže se, između ostalog, da borba protiv verbalnog delikta još u staroj Jugoslaviji ima dugu tradiciju. To je tačno, pripadao sam grupaciji ljudi koja se borila protiv toga. Ali se potom kaže da su ondašnja zalaganja protiv verbalnog delikta bila ideološkog karaktera. E, nisu, bila je to borba za slobodu reči najdoslednija moguća, nije bilo nikakve ideologije. A u nekim pristupima fenomenu govora mržnje i ljudskih prava, upravo danas se pristupa ideološki, u smislu – ko ne prihvata jedan model interpretacije ljudskih prava, on se proglašava protivnikom koji ne poštuje ljudska prava, on je oličenje konzervativizma.
Zašto mislite da Srbiji nije potrebno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava?
Smatram da bi to bilo ministarstvo koje ne bi moglo da obavlja svoju funkciju u sferama za koje je nadležno. Ljudska i manjinska prava se ostvaruju kroz sve resore i na svim nivoima, samo da napomenem nadležnosti Ministarstva kulture i medija, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva pravde itd... U Zakonu o državnoj upravi piše da se zbog koordinacije službe formiraju za područja koja su od interesa za veći broj ministarstava. Pošto se ljudska i manjinska prava ostvaruju u svim sferama socijalnog života, ispalo bi da je ministarstvo za ljudska i manjinska prava nekakvo nadministarstvo. Upravo iz tih razloga i razloga utemeljenih na našem Ustavu i Zakonu o zaštiti sloboda i prava nacionalnih manjina formirana je Služba za ljudska i manjinska prava.
-----------------------------------------------------------
Klevetu treba dekriminalizovati
Problem sa govorom mržnje nije tako jednostavan kao što bi neki hteli da ga predstave. Treba imati u vidu da su postkomunističke zemlje, a mi to jesmo, kroz svoju istoriju i te kako upoznale govor mržnje kroz verbalni delikt. Pripadam generaciji koja se aktivno borila protiv verbalnog delikta i branila pravo na slobodu govora u svakom smislu. Uključujući i slobodu govora za one koji potpuno drugačije misle ili me čak u 90 posto slučajeva – vređaju. Jer, smatram da delo klevete takođe treba dekriminalizovati.
Slobodan Kljakić
[objavljeno: 21/06/2008]
