Izvor: Blic, 21.Sep.2011, 03:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I doktori nauka na birou

NOVI SAD - Stopa nezaposlenosti na kraju prvog polugodišta u pokrajini je bila 22,9 odsto, što po zvaničnim statističkim podacima govori da je porasla za tri odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Stručnjake brine to što na posao ne čeka samo veliki broj nezaposlenih s osnovnim i srednjim obrazovanjem, već na berzu rada godinama dolaze i osobe sa fakultetskom diplomom ili diplomom više škole.

Na osnovu podataka Nacionalne službe za zapošljavanje, na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << teritoriji Vojvodine je na kraju juna ove godine među nezaposlenima mnogo inženjera, pravnika, ekonomista, lekara, profesora. Mnogi nezaposleni imaju specijalizacije, ali na radno mesto čekaju duže od godinu dana. Među onima koji čekaju posao je i 12 doktora nauka.

Na evidenciji NSZ u Vojvodini je 1.913 inženjera svih profila sa završenom višom školom, koji na posao čekaju više od dve i po godine. Sa završenom specijalizacijom u okviru višeg stepena i trogodišnjim visokim obrazovanjem je 519 lica koja na posao čekaju do 10 meseci. Inženjera sa zavšenim fakultetom je 2.764, a do posla na evidenciji provedu jednu i po godinu.

Iako je pre nekoliko godina vladalo uverenje da ekonomisti lako dolaze do posla, praksa to pobija. Ekonomista sa završenom višom školom na evidenciji ima 2.118 i oni na radno mesto čekaju oko 2,4 godine. Ekonomista sa završenom specijalizacijom u okviru višeg stepena i trogodišnjim visokim obrazovanjem je 699, a oni na na evidenciji nezaposlenih provedu po 10 meseci. Ekonomista sa zavšenim fakultetom na evidneciji ima gotovo 2.600, a do posla čekaju 1,5 godinu.

Najmanja plata u Plandištu

Po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Vojvodini je 203.000 nezaposlenih, što je 20 odsto ukupnog broja stanovništva Pokrajine. To znači da je svaki treći radno sposoban bez radnog mesta. U isto vreme, najmanju prosečnu platu u Srbiji prima Plandište - 18.658 dinara, što je 20.000 dinara manje od prosečne plate u Srbiji. Zrenjanin, Plandište, Žitište, Kikinda, Srpska Crnja, godinama su u redu onih kojima treba državna pomoć.

I pravnici su u sličnoj situaciji jer ih sa završenom višom školom i trogodišnjim visokim obrazovanjem ima 284, koji do posla čekaju više od tri godine, dok je onih sa završenim fakultetom 1.203, koji na posao čekaju 1,5 godina.

Na evidenciji ima i veliki broj profesora svih profila - 1.630, uz trajanje nezaposlenosti od 1,6 godina. Nešto bolja situacija je među nezaposlenim lekarima opšte medicine jer ih je na evidenciji 175, koji na posao čekaju 11 meseci, dok je lekara specijalista svih profila svega 17, ali oni na evidenciji NSZ provedu po 2,5 godine.

Milan Starović iz Sindikata Solidarnost kaže da su podaci iz prve socijalne karte koju je napravilo Ministarstvo rada razotkrili sumornu socijalnu sliku. Socijalna karta po Starovićevom mišljenju pokazuje da u Vojvodini gotovo ne postoji porodica čiji jedan član nije ostao bez posla.

To je dovelo do činjenice da Vojvodina ima regione u kojima je sve stalo posle loših privatizacija i gašenja velikih industrijskih giganata. U Banatu je registrovan rekordan broj nezaposlenih, a miminalan broj zaposlenih je u državnim službama.

Da je stanje u Banatu loše i da taj region ne može da drži korak s republičkim standardom, govore i podaci 40 odsto socijalne pomoći završava u tom delu zemlje. Po sindikalnim istraživanjima sve više nezaposlenih u Zrenjaninu, Plandištu, Žitištu, Kikindi, Srpskoj Crnji ostaje bez posla i očekuje socijalnu pomoć.

- Najgore je stanje u Zrenjaninu, gde je posle loših privatizacija mnogih velikih firmi ostalo mnogo nezaposlenih. Ista je priča i u ostalim banatskim opštinama u kojima su mnoge firme zatvorene, a nekima je država poništila privatizacije i traži nove kupce. Mnogi su bez plata, a neki koji rade mesecima ne dobijaju zaradu, pa njihova socijalna karta nije bolja od onih koji ne odlaze na posao.

Nastavak na Blic...