Izvor: Blic, 13.Jan.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I demokratska pobeda, i potpis sa EU
G17 plus je ubeđen da će Boris Tadić pobediti na izborima za predsednika Srbije jer većina građana podržava njegovo zalaganje za očuvanje teritorijalnog integriteta i evropski put Srbije. Kandidat SRS za predsednika najavio je da Vlada ne mora da padne ukoliko on pobedi na izborima, ali po svemu sudeći G17 nije spremna na deobu vlasti s radikalima.
- Ako se, kojim čudom, građani opredele za radikalskog kandidata, ne verujem da je moguć opstanak ove vlade. Za G17 plus nema >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kohabitacije s Nikolićem - kaže za "Blic nedelje" Suzana Grubješić, članica Predsedništva ove stranke.
Da li će Srbija potpisati Sporazum o asocijaciji i pridruživanju 28. januara ili neće? Šta će se dogoditi ako ipak potpišemo Sporazum, ali bude poništen onog trenutka kada EU donese odluku da pošalje misiju na Kosovo bez izjašnjavanja SB UN?
- Očekujemo da Srbija u najskorije vreme, nadamo se već 28. januara, potpiše SPP. Svako oklevanje ili odbijanje s naše strane, nanelo bi štetu samo nama, a ne EU. Sporazum je u svom najvećem delu trgovinski sporazum između Srbije i EU i ni na koji način ne utiče na teritorijalni integritet Srbije. Sporazum za Srbiju znači napredak, više investicija, više radnih mesta i bolji životni standard za građane. Nažalost, upravo su nedavne izjave pojedinih ministara iz Vlade doprinele da EU u ovom momentu nema jedinstven stav prema potpisivanju SSP sa Srbijom, već da najmanje tri države članice podsećaju da Srbija nije ispunila ključni uslov za potpisivanje SSP, a to je završetak saradnje s Tribunalom u Hagu. Ne želimo da verujemo da će bilo koja stranka uraditi bilo šta što je suprotno interesu građana koji su u ogromnoj većini opredeljeni za nastavak evropskih integracija. Nepotpisivanje Sporazuma neće sprečiti nikoga u EU, bilo koju zemlju da donese odluku o statusu KiM ili odluku o slanju misije, ali će ozbiljno ugroziti pravo građana Srbije da žive bolje, jer su sve zemlje iz našeg okruženja ili članice EU ili će to uskoro postati.
Da li će ministri G17 pokrenuti raspravu na Vladi treba li Srbija da potpiše sporazum sa EU ili ne? Zašto se o tome ne glasa?
- Vlada se već jednoglasno izjasnila na sednici 6. decembra prošle godine, kada je dala ovlašćenje potpredsedniku Đeliću da potpiše SSP. G17 plus se snažno zalaže da SPP bude potpisan u najskorije vreme i oko toga apsolutno nema dileme.
Zašto premijer sada insistira na povezivanju evropskih integracija i rešavanja kosovskog statusa, kada naš pregovarački tim istovremeno insistira da su to dve odvojene stvari?
- Još u Studiji izvodljivosti iz aprila 2005. stoji klauzula koja se kasnije u identičnom obliku pojavljuje u svim sporazumima koje je Srbija potpisala sa EU: u Sporazumu o tekstilu, CEFTA, Energetskoj zajednici i u parafiranom SSP, kojom se teritorija KiM tretira kao poseban entitet u skladu s Rezolucijom 1244 SB UN. Dakle, od početka se zna da su pitanje budućeg statusa KiM i evropske integracije Srbije dva odvojena procesa. Ako su ti sporazumi sa takvom klauzulom bili dobri za potpisivanje, zašto je SPP sada loš? Treba se paralelno zalagati da EU može da pošalje svoju misiju na KiM samo uz saglasnost UN, ali svakako treba potpisati SSP. Nema nijednog razloga da jedno isključuje drugo.
Da li je premijerov istup deo Akcionog plana ili strategije državnog pregovaračkog tima.
- Ne znam. Taj plan je državna tajna, ali se do sada nije spominjalo da kabinet premijera ima svoj poseban akcioni plan. Obavezu da predlože mere u slučaju jednostrane nezavisnosti imala su samo ministarstva.
Da li je moguće da se Sporazum o pridruživanju i dogovor oko NIS nađu u paketu dogovora vladajuće koalicije?
- Unutar vladajuće koalicije mora da postoji saglasnost oko svih krupnih pitanja, pa i oko ova dva. To, međutim, ne znači da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i prodaja NIS-a predstavljaju "paket", jer su to dve potpuno različite stvari: potpisivanjem Sporazuma Srbija definitivno ostaje na putu koji vodi ka Evropi, a prodaja Naftne industrije Srbije je komercijalni posao. Iz njega Srbija i njeni građani treba da izvuku maksimalnu korist, baš kao i iz svake druge prodaje, s tim što je ovde u pitanju jedina srpska naftna kompanija, te je ova prodaja svakako više od obične.
NIS vredi dve milijarde evra
Hoće li G17 podržati prodaju NIS-a Rusima iako ne bude međunarodnog tendera kao što zahtevate?
- Smatramo da je međunarodni tender, sa javnom aukcijom u završnici, najbolji metod prodaje jer garantuje najbolju cenu državi i građanima koji su stekli pravo na besplatne akcije, a isključuje korupciju. Presudno je da se za prodaju jedine srpske naftne kompanije dobije najviša moguća cena, što znači da 51% NIS-a ne bi smeo da bude plaćen manje od dve milijarde evra. Sve ispod toga nije u interesu građana Srbije.
.jpg)
