Izvor: Radio 021, 08.Okt.2014, 21:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I dalje visoka stopa smrtnosti beba u Srbiji
Smanjivanje stope smrtnosti novorođenčadi ostaje jedan od glavnih izazova za zdravstveni sistem u zemlji, ocenjeno je danas na Drugom kongresu pedijatara Srbije sa međunarodnim učešćem.
Stručnjaci su upozorili da se stopa smrtnosti odojčadi (dece do godinu dana), koja je prema svetskim standardima jedno od merila stanja u zdravstvu, ali i opšte razvijenosti zemlje, za poslednjih osam godina kretala oko visokih šest i sedam smrti beba na 1.000 živorođene dece, dok je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << nacionalni milenijumski cilj da se u 2015. spusti na 4,5.
Najsporije se smanjuje smrtnost u perinatalnom periodu, koji zahvata deo trudnoće i prvih sedam dana posle rođenja, a ta stopa je u romskim naseljima gotovo dva puta viša od prosečne stope smrtnosti dece u Srbiji, rekla je predstavnica Unicefa dr Jelena Zajeganović.
Šef katedre za neonatologiju beogradskog Medicinskog fakulteta, prof. dr Borisav Janković predstavio je projekt zbrinjavanja novorođenčadi koji treba da uzme u obzir velike regionalne razlike u zemlji, sa ciljem da svako porodilište ispuni potrebne standarde u pogledu broja stručnjaka i opreme. On je rekao da su ulaganja u opremanje intenzivne nege opravdana u porodilištima kakva su Institut za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj i GAK "Narodni front", koja trpe preveliki pritisak, dok s druge strane imamo šest porodilišta u istočnoj Srbiji - u Boru, Zaječaru, Kladovu, Majdanpeku, Negotinu i Knjaževcu, koja zajedno imaju 1.500 porođaja godišnje.
Upozoravajući da je stopa dojenja u Srbiji katastrofalno niska, dr Aleksandra Jović iz Unicefa je iznela rezultate istraživanja koji su pokazali da je u 2006. majčino mleko bilo isključiva hrana kod 15 odsto odojčadi mlađe od šest meseci, sada je oko 13 odsto, dok je Nacionalni milenijumski cilj 30 odsto.
Na kongresu je prvi put predstavljen i Projekt palijativnog zbrinjavanja dece u Srbiji, čiji su autori ponudili nekoliko modela podrške detetu i porodici, od trenutka postavljanja dijagnoze bolesti za koju nema mogućnosti izlečenja. Postoji pet grupa takvih bolesti, koje su različite po težini i fazama - od cistične fibroze do raznih vrsta mišićnih distrofija i lekari su anketirani o tome kakva bi im edukacija bila potrebna za rad sa takvim pacijentima.
