Izvor: Southeast European Times, 18.Okt.2013, 17:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I dalje postoji zabrinutost oko slobode medija u regionu

Ako zemlje jugoistočne Evrope ne preduzmu korake za rešavanje postojećih problema na polju slobode medija, na kraju će se demokratija naći u opasnosti, upozorava OEBS.

18/10/2013

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije -- 18.10.2013.

Uprkos napretku koji mnoge zemlje u regionu postižu na polju integracije sa evropskim institucijama koje se bave korupcijom i rešavaju ekonomske izazove, sloboda medija u jugoistočnoj Evropi nastavlja da >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << se pogoršava, predstavljajući direktnu pretnju demokratskim reformama, kažu eksperti za SETimes.

„Ako se situacija ne poboljša, na kraju će se sloboda i demokratija naći u opasnosti“, kaže Dunja Mijatović iz Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi. „Nasilje, uznemiravanje i zastrašivanje novinara napad je na samu demokratiju.“

Kristijan Mir, izvršni direktor Reportera bez granica u Nemačkoj, rekao je za SETimes da postoje uobičajeni obrasci kršenja slobode medija u jugoistočnoj Evropi.

„U nekoliko zemalja i dalje zaista vidimo da su novinari suočeni sa nasiljem od strane grupa organizovanog kriminala, ali čak i grupa koje su bar bliske moćnim krugovima“, kaže on.

Izazova je mnogo širom regiona. Reporteri bez granica izvestili su da je sloboda medija u Bosni i Hercegovni (BiH) konstantno beležila pad od 2006. godine. Međunarodna medijska organizacija Komitet za zaštitu novinara je, ukazujući na tursku praksu slanja novinara u zatvor iz „osvete“ zbog njihovog rada, prošlog meseca apelovala na premijera Redžepa Tajipa Erdogana da se pozabavi, kako je navedeno, „vladinim propustom da zaštiti slobodu medija, [što] podriva snagu“ Turske.

Ove godine su turske vlasti novčano kaznile četiri televizijska kanala koja su prenosila demonstracije u parku Gezi, zbog „propagande šetne po maloletna lica“.

Mihr opisuje medijsku situaciju u Turskoj kao „vrlo ozbiljnu“, posebno u smislu broja novinara u zatvorima.

„Ako govorimo o broju novinara u zatvorima, Turska i Kina su najgore u svetu“, kaže on za SETimes. „Ono što je u Turskoj zaista veliki problem jeste da se svi antiteroristički zakoni koriste ili, da tako kažem, pogrešno koriste protiv nezavisnih novinara koji samo rade svoj posao, a tu se vrlo često radi o opisivanju i istraživanju stanja kurdskog naroda, o kurdskom konfliktu.“

U Turskoj postoje tri kategorije novinara koje su najizloženije odlasku u zatvor: istraživački novinari, oni optuženi za učešće u planiranim antidržavnim prevratima i novinari koji su u zatvoru na osnovu optužbi za terorizam.

Uprkos međunarodnom pritisku na tursku vladu, ona još nije preduzela bilo kakve značajne korake da unapredi situaciju, a određene odredbe u Krivičnom zakonu i antiteroristički zakon posmatraju se kao ozbiljna pretnja slobodi izražavanja i medija u zemlji.

„Uprkos našim nastojanjima, nije bilo značajnijih razvoja događaja vezanih za slobodu izražavanja u četvrtom pravosudnom paketu [najavljenom 30. aprila ove godine]“, kaže Edže Mili, koordinatorka kampanja i aktivnosti u Amnesti internešnalu u Turskoj, u izjavi za SETimes.

„Takođe smo lobirali kod vlade i opozicionih stranaka, kao i kod drugih relevantnih tela, ali rezultata nije bilo“, kaže ona. „Ne možemo da kažemo da ništa nije urađeno proteklih godina da se unapredi situacija. Da, napredak je izuzetno spor.“

Makedonija je po slobodi medija pala sa 34. na 116. mesto od 2009. godine, a puno pažnje se u poslednje vreme posvećuje ovogodišnjem hapšenju istraživačkog novinara Tomislava Kozarevskog, koji je u maju optužen zbog teksta koji je 2008. godine napisao za magazin Reporter 92, u kojem je otkrio identitet navodno zaštićenog svedoka u slučaju ubistva. Ranije ove godine taj svedok je rekao sudu da je dao lažnu izjavu pod policijskom pretnjom. Takođe se ispostavilo da status zaštićenog svedoka nije imao do 2010. godine.

Kozarevski, koji sada radi za Novu Makedoniju, bio je u 30-dnevnom pritvoru koji je pet puta produžavan. Brojne medijske organizacije, uključujući Udruženje novinara Makedonije, Makedonsku federaciju novinara, OEBS i Reportere bez granica, tražile su da on bude pušten na slobodu, ali nisu imale uspeha u tome.

Drugi problem primećen u mnogim zemljama, ali posebno u Bugarskoj i Rumuniji, jeste nedostatak transparentnosti u vezi sa vlasništvom nad medijima, kaže Mihr. Reporteri bez granica takođe su naveli „široki jaz između tekstova zakona i prakse, kao i poštovanja zakona“, rekao je on.

Georgi Lozanov, šef bugarskog Saveta elektronskih medija, slaže se da je u Bugarskoj izvor problema vlasništvo nad medijima.

„Neki priznati veliki investitori, kao što su [Rupert] Merdok i [nemačka medijska grupa] WAZ napustili su zemlju i zamenili su ih lokalni investitori, donoseći sa sobom unutrašnje kontradikcije bugarske tranzicije“, kaže on za SETimes. „Često čujemo kako [ljudi] pričaju o monopolima, o monopolistima“ u ovom sektoru, dodaje Lozanov.

Međutim, ne postoji dovoljno solidna pravna osnova za objektivnu analizu ili sankcionisanje takvog ponašanja ili čak za definisanje nekoga kao monopoliste, rekao je on.

Dopisnice Marina Stojanovska iz Skoplja i Erisa Dautaj Senderdem iz Istanbula doprinele su ovom izveštaju.

Zašto, po vašem mišljenju, sloboda medija u regionu opada? Dodajte svoje mišljenje u prostoru ispod teksta.

Nastavak na Southeast European Times...